Мостарски парох Радивој Круљ слуша Азру и Забрањено пушење, има шесторо дjеце и спрема докторат из „хрватске повијести“.

– Због оца Радивоја ми млади радо долазимо у цркву. Он није строг свештеник, пред којим се мораш преподобити. Кад нас сретне у граду, набаци „петицу“ за поздрав, пита како је на факултету, нашали се – каже студентиња Јована Судар.

hp-media-group-logo

А Радивој Круљ је свештеник који руши стереотипе. Још у младости другари су га прозвали „поп – рок“, због дружељубивост и музике коју је слушао, а симпатични надимак се „примио“ и остао му до данас.

– Похађао сам гмназију у Билећи и као многи други младићи слушао сам Бијело дугме, Азру, Забрањено пушење. Кад сам одлучио да студирам теологију, прозвали су ме поп – рок – прича Круљ.

Сећа се како га је и вијест о рушењу Старог моста, прије 23 године, затекла на гимназијском дружењу уз музику.

– Мој друг из разреда, Далибор Ђурасовић, плакао је због моста, а ја сам га тјешио. И тада ми је рекао: хајде да се закунемо да ћемо се, кад завршимо студије, вратити у Мостар: ја као љекар, а ти као свештеник – прича отац Радивој. Испунили су обећања. Радивој је данас мостарки парох, а др Далибор Ђурасовић, анестезиолог у Свеучилишној клиничкој болници и предсједник православне Црквене општине Мостар.

Прије осам година, када је преузео парохију, отац Радивој и његова супруга Наташа имали су троје деце, да би их у Мостару стекли још троје. Ана (17), Лука (15), Јелисавета (13), Алекса (7), Атанасије (6) и Давид (4) њихово су највеће богатство и најпреча брига.

Krulj sa suprugom i decom

– Проповјед дјелом је најбоља проповјед. Не можете као свештеник савјетовати људима да рано да ступају у брак и рађају децу, а да сами избјегавате родитељске обавезе – каже отац Радивој. Мада признаје да је за бригу о дјеци задужена углавном мајка, радо потомцима пред спавање чита народне бајке и епске пјесме, савјетује их и разговара са њима.

Уз многобројне свештеничке и родитељске обавезе, ангажман вјероучитеља, послове везане за црквену библиотеку и „Просветину“ школу српског језика, те за обнову Саборног храма, спрема и докторат и то из хрватске историје, или како се званично зове „хрватске повијести“. Докторант је на Филозофском факултету Свеучилишта у Мостару и каже да му није тешко да тезу припрема на хрватском језику.

– Што би ми било тешко, не треба ми преводилац. Уосталом, „повијест“ је реч српског поријекла – каже уз осмех.

Познаје 5.000 вјерника

Иако их има скоро 5.000, отац Радивој каже да познаје све своје парохијане и да је увијек спреман да саслуша сваког од њих.

– Најчешће ми се обраћају због егзистенцијалних проблема, неимаштине, незапосленсти, обнове. Понекад пожелим да ми се неко обрати са духовним питањем, али шта да се ради. Црква није ни биро за запошљавање, ни министарство обнове, па им не можемо помоћи, али можемо их слушати и разумјети – каже он.

Извор: blicrs.com