Небојша Глоговац говори о томе зашто му је вјереница највећа инспирација, какве везе лично задовољство има везе с давањем, и како својим примјером утицати на децу.

На питање ко га инспирише, Глоговац одговара: „Прво што ми пада на памет је моја вереница која је апсолутно посвећена тим врстама активности, пази на слабије од себе, на људе којима је потребна помоћ, уме да се расплаче на најситнију неправду, води рачуна о околини, о томе да на троши превише воде,…Не што је моја, али је један озбиљан пример пажње према свету, не само према људима, него и према ресурсима. Личним примером и упорно и доследно спроводи та своја уверења, што је мени потпуно фасцинантно. Тим примером, када би један по један, свако за себе успео то да изведе, онда би се, наравно, та позитивна вибрација проширила – рекао је Глоговац.

Објашњавајући потребу да другима дамо, имао је занимљиво опажање.

– Све се опет своди на лично задовољство. Ако мало рашчланимо ту ствар, видимо да дајемо јер се ми добро осећамо. Тако да то има и једну ману, флеку, у смислу да би требало кад лева рука даје, да десна не зна, да смо несвесни, да нам то није важно. Просто дајемо од срца и не мислећи о томе ни колико ни шта, али у суштини, човек је такво биће, и нека је…дајемо из тог осећаја задовољства. Осећам се као добар човек што сам неком помогао, што сам неком дао неку кинту, што сам помогао некој баки да понесе неке ствари са пијаце…то је у ствари због тог личног осећаја који нама прија. Али добро, нека је тако – рекао је о давању Глоговац.

Описао је због чега је важно да улажемо у децу, као и које вредности би требало да пренесемо генерацијама које долазе.

– Нематеријалне вредности које се не могу изразити новцем су заборављене. Управо на њих би деци требало скренути пажњу. Важно је да им повратимо веру у то да су храброст, поштење и љубав добри. Деца уче по моделу. Због тога је кључно да тај модел буде исправан и хуман, као и да почива на правим вредностима. Својим примером и понашањем дајемо им оријентир шта да раде у будућности.

Погледајте и остатак интервјуа у оквиру кампање UNICEF-a WANNABE-a и WANNABE-a „WannaGive: јер је туђа срећа и моја срећа“.

Извор: noizz.rs