Ако планови Владе о економском опоравку и овог пута пропадну Српска више неће моћи да враћа дугове, упозорава главна служба за ревизију. У првој анализи учинка задуживања Владе у задњих пет године, ревизори упозоравају на висок ризик одрживости дуга. Са три велика упитка питали су Владу гдје ће убудуће налазити новац за крпљење будзета јер ће половина њених прихода отићи на отплату дугова и то ако све испадне онако како је власт планирала. Ниједна од наредних 10 година кажу ревизори, неће бити лака.

“Имајући у виду неизвјесност и условљеност позајмљивања код међународних кредитора, те ограниченост капацитета домаћег тржишта капитала, постоји ризик немогућности прибављања потребних средстава, због великог раста потреба за финансирање Буџета. У наредних 10 година нас очекује отплата дуга из Буџета РС која на годишњем нивоу неће бити мања од пола милијарде марака”, рекли су ревизори.

Најгора године биће 2018. када ће за отплату дуга потрошити готово половину буџетских прихода. Прави шок се очекује 2023. када драстично расту рате за отплату спољног дуга, док се на унутрашњем плану тек требамо задужити. Да се троши више него што се има одавно упозоравају и економисти.

“Имали смо и неко повећање пензија, повећање плата буџетских корисника. Дугорочно то није било одрживо јер наш економски раст није могао да поднесе тај ниво права. Наравно да политички није добро за онога ко је тренутно на власти да смањује та права и она се тако држе на некакав вјештачки начин додатним задуживањем”, рекао је Саша Грабовац из Удружења економиста “СWОТ”.

Да је Влада трошила без јасног плана и циљева зацртаних у економској политици тврди у извјештају главни ревизор Душко Шњегота. Израчунао је да је 95 одсто пара завршило је у буџетској потршњи, а мањи дио у привреди и инфраструктуру. У Министарству финансија не слажу се са оцјенама свог некадашњег упосленика и помоћника тадашњег министра Александра Џомбића. Дуг је тврде под контролом и спадамо у мање задужене државе.

У Министарству кажу да ће у будућем периоду задуживање бити усмјерено на велике инфраструктурне пројекте, изградњу путева и систем заштите од поплава. Заудуженост, незаконски лимит и тренутно износи 45 одсто БДП-а. Иако ревизија тврди да су упитни критерији којима власт оцјењује стање у ком се налази, поједини економисти кажу да ни ревизор није све околности узео у обзир.

“Намјена кредитних средстава за која се Република Српска задужује су изградња инфраструктуре, подршка здравственом сектору, изградња студентских домова, опремање Министарства унутрашњих послова, а сервис се врши из Буџета .Апсолутно одбацујемо тврдње да је већина кредита намјењена за буџетску потрошњу”, рекли су у Министарству.

“Ја нисам спреман баш до краја да се ухватим за ту ревизорску констатацију која може бити основа за мишљење с резервом. Да ли је нешто плански или неплански живот се не може планирати и увијек ће друга страна рећи да поплаве из 2014. није било могуће планирати”, рекао је економиста Горан Радивојац.

Укупни дуг Републике Српске у петогодишњем периоду којим се бавила ревизија порастао је за више од трећине и на крају 2015. достигао 5,3 милијарде марака. У министарству финансија тврде да је дуг тренутно за милијарду марака мањи.

Извор: АТВ