Često se kod mnogih navijača Crvene zvezde mogu čuti parole „Delija do groba“, a u slučaju Nevesinjca Gorana Ivkovića Кusca, ovaj slogan može i bukvalno da se shvati.

Naime, nekadašnja vođa navijača Zvezde iz ovog mesta u Hercegovini, koji je preminuo 2011. godine, ima nadgrobni spomenik u obliku grba Crvene zvezde.

Zvezda mu je bila ceo život, priča za Telegraf njegov polubrat po majici, Miroslav Savanović, koji otkriva za ovaj portal da je ideja o ovakvom spomeniku potekla iz porodice, jer su svi bili svjesni koliko je Goran volio Zvezdu.

Grob je u obliku grba Crvene zvezde

– Ideja je potekla od nas iz porodice, mene, brata, sestre … jer stvarno je volio Zvezdu i onda smo mislili da napravimo takav spomenik. Zvezda je bila cio život, samo Zvezda i Zvezda. Svaku utakmicu je išao, išao je u inostranstvo, znao je Džajića i Cvetkovića, ima i slike sa njima.

Posljednja utakmica na kojoj je bio bila je u kvalifikacijama za Ligu šampiona protiv Glazgov Rendžersa na Marakani 2007. godine. Nakon toga su usledili i zdravstveni problemi, koji su ga spriječili da putuje toliki put do Beograda, a preminuo je 26. aprila 2011. godine sa 49 godina.

– Imao je problema sa šećerom, a posle je otišlo i na pluća, imao je izliv krvi u pluća i od toga je preminuo, ali je voleo Zvezde do poslednjeg dana – otkriva nam njegov polubrat Miroslav, kod koga je on spavao u Beogradu nekoliko puta kad bi dolazio da gleda Zvezdu.

Nakon meča protiv Bajerna iz Minhena 1991. godine prošao kroz staklen izlog od uzbuđenja.

– Išao je na svaku evrpsku utakmicu, bio je vođa navijača iz Nevesinja, išli su autobusom. Spavao je nekoliko puta pred kraj već ovde u Beogradu kod mene, ali inače nije spavao, vraćali su se uglavnom za Nevesinje.

U Bariju nije bio, iako je bilo planirano, ali je iz te sezone išao na gostovanje u Škotsku protiv Glazgova Rendžersa i Dinama iz Drezdena, dok je prvi meč protiv Bajerna iz Minhena gledao iz kafića i tu zaradio „uspomenu“ za ceo život od uzbuđenja.

Naime, kada su crveno-beli pobjedili u Minhenu golovima Dejana Savićevića i Darka Pančeva, Кusac je od uzbuđenja prošao kroz stakleni izlog, pa je imao „uspomenu“ na taj legendarni trijumf, jer je zaradio nekoliko šavova na ruci.

Stativu sa Marakane odneo za Nevesinje i čuvao u svojoj kući

Najlegendarnija anegdota vezana za njega jeste da je odnio stativu sa Marakane. Mnogi su pričali da je to prečka sa utakmice protiv Bajerna iz Minhena 1991. godine, kao i da je ona završila u grobu kad je Goran Ivković sahranjen, ali njegov brat otkriva istinu o tome.

– Stativa je sa utakmice protiv Sartida 2000. godine, kada se slavila titula i navijači su utrčali na terenu. Stajala je kod nas u stanu godinama, doneo je travu i mrežu sa Marakane.

– Nije istina za stativu da je završila u grobu. Stativa je završila u FК Velež iz Nevesinje. I dalje je tu, čuva se u prostorijama kluba. Odneta je nakon što je umro. Nakon što je umro njegove stvari su pripale porodici, nismo znali šta ćemo da radimo sa stativom i dali smo je gradu Nevesinju i FК Velež, da oni imaju uspomenu.
Čak i kada je tokom devedesetih bio na ratištu, tokom odsustva je koristio priliku da ode na Zvezdinu utakmicu, i to vozom preko Crne Gore.

Кusac je „zarazio“ veliki broj klinaca u Nevesinju „virusom“ zvanim Crvena zvezda, pa su tako mlađi navijači nakon njegove smrti napravili ogroman grb na planini Velež u obliku Crvene zvezde, koji je nedavno bio u žiži javnosti, jer je upravo podno njega bio epicentar zemljotresa, koji je nedavno pogodio Nevesinje.

– Кlinci su pokrenuli tu akciju, ranije je bila petokraka, i onda su se oni setili, skupili se da naprave grb Zvezde. Celo Nevesinje navija za Zvezdu – kaže nam Miroslav Savanović, koji je svestan da je na to uticao i njegov brat koga će Nevesinje zauvek pamtiti kao dobroćudnog diva koji je život posvetio Crvenoj zvezdi.

– Bio je dobrica, dobri div što se kaže. Ne bi se pobio s nekim, nema šanse. Nije ulazio u sukobe, voleo je ljude, da se šali. Najviše je voleo Crvenu zvezdu – zaključio je za Telegraf brat Gorana Ivkovića Кusca.

Stihovi koji su na spomeniku Goranu Ivkoviću Кusca najbolje oslikavaju svoj život, a oni su iz navijačkih pesama „Jedina ljubav“ i „Dobro znaj“.

– Jedina ljubavi, života mog, nek te prati sreća, nek te čuva Bog. Ja sam svoju mladost, slupao o tebe, tsad sve što mi vredi, tvoje su pobede. I na nebu, na koje idem ja, sija moja Zvezda Crvena – glase stihovi na spomeniku Goranu Ivkovića Кusca.

Кada je sahranjivan, na kovčeg Gorana Ivkovića je bačen i dres Crvene zvezde, da bude uz svoj tim i na onom svetu.

 

Izvor: Radio Nevesinje