Привредници из РС очекују да се најављене економске реформе у овој и наредним годинама досљедно спроводе, али и да се напокон почне с реформом јавне администрације, рекао је у интервјуу за „Независне“ Борко Ђурић, предсједник Привредне коморе РС.

Додао је и да кроз усвајање нових закона, од којих су неки већ усвојени, очекују и одређене, нове ударе и оптерећења на привреду, а да ефекте смањења тих оптерећења имају у најави тек за 2018. годину. Поред тога, Ђурић је упозорио и да је недопустиво да се са нивоа БиХ чека посљедњи час како би била продужена нека олакшица привреди, алудирајући тако на ситуацију да је Одлука о привременој суспензији и смањењу царинских стопа код увоза репроматеријала продужена предзадњег радног дана прошле године.

НН: Оцијените нам привредна кретања у РС у прошлој години, као и шта очекујете у 2017. години? Да ли нас очекује боља или лошија пословна година?

ЂУРИЋ: Ако посматрамо статистичке показатеље, онда видимо да је у прошлој години, поред свих тешкоћа с којима се привреда суочава, забиљежен извјестан привредни раст. Ако посматрамо индустрију у цјелини, то је раст од неких седам одсто, а ако гледамо прерађивачку индустрију, онда је то раст од око 3,1 одсто у првих 11 мјесеци 2016. године. Укупан индустријски раст од седам одсто је резултат значајног повећања реализације прихода у енергетском сектору, првенствено укључењем термоелектране у Станарима. Оно што на одређен начин охрабрује је чињеница да се и у прерађивачкој индустрији биљежи извјесни раст производње. Ако бих желио у једној реченици да резимирам, рекао бих да је 2016. година обиљежена неким позитивним трендовима, и поред свих тешкоћа, али да то није довољно за све оно што нам је неопходно, посматрајући са друге стране нарастајуће потребе. Што се тиче 2017. године, сигурно је да ће она бити, када су у питању услови привређивања, нешто тежа од 2016. године. Повећањем најниже плате повећавају се и обавезе на трошковној страни за сваког привредника, а притом питање је на који начин ће се реализовати евентуално повећање продуктивности које би то у извјесној мјери компензовало. Поред тога, 2017. је исто тако и година у којој ми очекујемо да ће се напокон реализовати неке од реформских мјера које би у даљем току требало да резултирају и коначним смањењем оптерећења на привреду, а на такав начин онда и побољшањем услова привређивања, што ће сигурно имати за посљедицу и значајнији привредни раст.

НН: Шта очекујете од тих реформских мјера?

ЂУРИЋ: Оно што ми очекујемо је да се те реформе досљедно спроводе, да се напокон почне с реформом јавне администрације, да јавна предузећа буду онај фактор какав остатак привреде очекује, а то је да јавни сектор буде у пуном капацитету у функцији потреба реалног сектора. Ми смо кроз активности спровођене приликом креирања економских реформи указали на она питања и оне проблеме с којим се привреда суочава. Нећу сада понављати те проблеме привреде, јер их понављамо из године у годину. Овог пута готово све од оног на шта смо указивали нашло је своје мјесто у том документу економских реформи, који је направљен за период од три године. Уколико тај документ буде на одговарајући начин спроведен, уколико буде направљена динамика реализације и праћени резултати кроз вријеме, не би смјели изостати и некакви позитивни ефекти свега тога.

НН: Реците нам, конкретно, шта је приоритетно да се изврши од тих реформских мјера?

ЂУРИЋ: Ми очекујемо да јавна администрација буде далеко ефикаснија. Такође, очекујемо да се реализује све оно на шта смо указивали, од школовања кадрова који недостају привреди, до извршавања обавеза које се постављају како према реалном сектору, тако и када је у питању јавни сектор. Дакле, тражимо да вриједе исти принципи за све, да сви извршавају обавезе. Значи, да се не дешава ово што сад имамо да јавна предузећа, јавне установе не уплаћују порезе и доприносе и да се на такав начин ствара један проблем функционисања система у цјелини. Ако то падне само на реални сектор, онда смо ми у великом проблему и због тога очекујемо досљедно спровођење закона и свих усвојених мјера према свим субјектима на које се то односи.

НН: Да ли очекујете даља оптерећења на привреду РС?

ЂУРИЋ: Кроз усвајање нових закона, од којих су неки већ усвојени, очекујемо и одређене, нове ударе и оптерећења на привреду, а ефекте смањења тих оптерећења имамо у најави тек за 2018. годину. И није проблем, издржаћемо ми и то, али ако ће се бити досљедан у реализацији оног што треба да води ка смањењу оптерећења.

НН: Чињеница је да институције БиХ коче усвајање бројних пројеката и прописа који би олакшали пословање домаће привреде, попут измјена закона о ПДВ, царинској политици, суспензије царина… Како гледате на све то?

ЂУРИЋ: Тачно је да је закочено доста тога што је везано за ниво БиХ. Само један радни дан прије краја године продужена је одлука о привременој суспензији и смањењу царинских стопа на увоз репроматеријала, а који се највише односи на кожарско-прерађивачку, електро и машинску индустрију.

Није добро што се чека посљедњи тренутак. Као да се за то није знало. То се могло урадити прије мјесец дана јер су привредне асоцијације, ентитетске коморе и Спољнотрговинска комора БиХ упутили захтјеве у вези с тим прије неколико мјесеци и није требало чекати задњи дан. Постоје још бројна питања која би ишла у сусрет побољшању привредног амбијента, а која би требало да буду ријешена, а гдје се не траже нека финансијска давања.

НН: Наведите нам још неки примјер који оптерећује привреду?

ЂУРИЋ: На примјер, ми тражимо да се предаја пореских пријава и плаћање обавеза по основу ПДВ-а, са 10. у мјесецу помјери на 20. у мјесецу или на крај мјесеца. Зашто? Па зато што је пуно одређених радњи које треба обавити и све то стиснути у десет дана, а притом Управа за индиректно опорезивање БиХ има комотан период од 30-60 дана за поврат. Видите сада апсурдну ситуацију, када имате обавезу, то морате измирити у року од десет дана, а када стекнете право на поврат ПДВ-а, онда чекате 60 дана. Не може се тако градити привредни амбијент. То су само неки од примјера функционисања органа на нивоу БиХ и њиховог односа према привреди. Ми очекујемо да ће се имати разумијевања за то јер се напокон мора схватити да без властите пивреде, без посвећености властитој привреди и протежирању домаће производње, нема будућности. Постаћемо слуге код своје куће ако овако наставимо.

НН: Колико је скупо финансирање привреде у БиХ?

ЂУРИЋ: Ми смо свједоци да су у посљедње вријеме значајно пале каматне стопе. Међутим, ми се суочавамо са другим проблемом. Наша привреда је већ значајно задужена, тако да банке и немају могућности за некакве озбиљније пласмане, с обзиром на то да су инвестиције у привреди сведене на минимум.

НН: Присуствовали сте традиционалном новогодишњем пријему за представнике привреде код предсједника РС Милорада Додика. Колико сте задовољни порукама предсједника РС са тог скупа и датим обећањима?

ЂУРИЋ: Морам бити искрен да је, по мојој оцјени, а са становишта интереса привредника, обраћање предсједника РС било најквалитетније од оних која смо до сада имали. То говорим зато што је предсједник РС био веома јасан и одређен у погледу његовог односа према привреди, што је показао разумијевање за све оно што долази из реалног сектора и изнио обећање да ће узети активну улогу у рјешавању свих оних проблема с којима се привреда суочава.