Све већа могућност запослења у иностранству основни је разлог учења страних језика. Огласи о десетинама хиљада отворених радних мјеста за људе са наших простора очигледно имају јак ефекат. Њемачки је најбољи избор, енглески се подразумијева, али расте и интересовање за руски.
Та три језика најчешће наводе Бањалучани које смо анкетирали. Имају јасне критеријуме по којима бирају који ће језик да уче.

Њемачка је најпожељнија дестинација. Родбина која тамо већ живи, сигурна зарада, знатно бољи животни стандард су само неки од разлога за учење њемачког језика. У Глосси кажу да курсеве нарочито посјећују медицински радници.

“У одређеним занимањима која су сигурно тражена у њемачком говорном подручју ту је стална потражња. Заиста, људи свих профила, различитог степена образовања долазе да уче такође на различитим нивоима њемачки језик”, рекао је Аљоша Прерадовић из Глосса центра.

“Веће је интересовање за њемачки језик управо због наше незапослености и онда већина нашег народа путује тамо”, рекла је Бојана Малинић из Оксфорд центра.

На часовима страних језика су претежно млади, али није ријеткост ни видјети старије генерације. Предавачи истичу да је у данашњем времену незамисливо да особа не влада неким страним језиком. Иако разумију егзистенцијалне мотиве, наглашавају да то не смије бити једини разлог учења страног језика.

“Он отвара велике могућности онима који га познају током школовања, током рада, у свакодневном животу, да би се људи информисали, да би путовали, да би једноставно добили један квалитет више”, рекла је власник “Дијалогоса” Драгица Бањац.

Чини се да је све више оних који вјерују у народну изреку да човјек вриједи онолико колико језика зна. Међутим, стварност нас упозорава да смо још увијек далеко од циља Европске уније да до 2020. године сваки пунољетни грађанин зна најмање два страна језика.

Извор: atvbl.com