Све више политичара у БиХ, као и кандидата за предстојеће локалне изборе, има профиле на друштвеним мрежама и свакодневно „каче“ статусе, што показује да су, за разлику од претходних изборних година, схватили све већи значај виртуелне кампање као једног од путева до бирача.

 

„Након данашњег жријебања – први сам на гласачком листићу у Бањалуци. На том мјесту намјеравам да останем“, написао је недавно на свом Тwиттер налогу Игор Радојичић, кандидат СНСД-а за градоначелника Бањалуке, а то је одмах нашло пут до симпатизера и јавности.

И неколико представника других странака држи темпо да буду што ажурнији на друштвеним мрежама.

Ненад Стевандић, предсједник Уједињене Српске, каже да су сваке године друштвене мреже све битније у изборним кампањама и да омогућују не само да имате информацију, већ и да брзо реагујете, што је додатни бенефит.

„Уколико смо као друштво више оријентисани на деструкцију, а мање на развој, онда друштвене мреже служе за подметање, пљување и представљају мјесто гдје се појављују они који не смију да кажу своје име, то је негативна конотација, за коју мислим да је мања од позитивне“, рекао је Стевандић.

Он додаје да би друштвене мреже требало да постану битније у кампањи него до сада, али не мисли да ће у будућности постати пресудан фактор на изборима.

Зоран Талић, носилац листе ПДП-а на локалним изборима у Бањалуци, каже да је раније било далеко мање политичара на друштвеним мрежама, али данас је дошло до експанзије.

„Информације се далеко брже крећу у виртуелном простору, зато ће у наредном времену друштвене мреже одиграти битну улогу у кампањи“, сматра Талић.

Данијел Гајић, одборник СНСД-а и кандидат за одборника у Скупштини града Добоја, који је такође активан на интернету, сматра да друштвене мреже омогућавају директну комуникацију између политичара и грађана, али да је за добијање гласова много важнији рад током мандата.

Младен Миросављевић, професор на предметима маркетинга и односа с јавношћу на Бањалука Цоллеге, објашњава да су се друштвене мреже наметнуле као алати у предизборним кампањама зато што су оне постале незаобилазан дио наших живота.

„Друштвене мреже и те како могу да одмогну политичарима уколико бирачи, а они млађи ће то одмах, уоче да политичари нису ‘на ти’ с интернетом и друштвеним мрежама и да једноставно припадају неком другом миљеу, па бирачи који користе друштвене мреже одмах виде да им то ради неко ко то одрађује професионално и да сами политичари с тим немају никакве везе“, изјавио је Милосављевић.

Владе Симовић, политиколог, ипак сматра да је утицај друштвених мрежа у кампањама код нас далеко мањи него у информатички развијенијим земљама.

„Постоји доста пропуста код наших политичара. Врло често се деси да отворе профил који замре. Са друге стране, имамо ситуације гдје се политичари, поготово на локалном нивоу, упуштају у расправе на Фацебооку или Тwиттеру, што је непримјерено. Политичар би требало да буде едукован да би могао изнијети на добар начин виртуелну кампању, а када је ријеч о томе, политичари нису склони да траже услуге професионалаца, тако да многи сами раде и немају искуства. Онда настаје проблем да друштвене мреже не доносе број гласова које политичар очекује од њих“, рекао је Симовић.

Срђан Рајчевић, директор Агенције за информационо друштво РС, каже да друштвене мреже треба схватити као алат за брзу дистрибуцију политичких ставова и идеја и ништа више од тога.

„Многи политичари имају Фацебоок или Тwиттер и то је позитиван тренд јер омогућава директну комуникацију гласача и кандидата. Међутим, старији политичари се у таквој комуникацији не сналазе па се дешава да се неопрезно објављена информација врати као бумеранг“, истакао је Рајчевић.

Извор: Независне новине