Омиљена намирница за мазање, кухање или печење више није тако приступачна као некад. Како је дошло до ненормалног повећања цијене маслаца у трговинама?

Док се прије пар мјесеци паковање од 250 гр могло купити и за мање од 4 КМ, данас та цијена није испод 5 КМ. Поједини трговачки ланци нуде акцијске цијене, гдје се нуди маслац у паковању од 200 гр за цијену око 4 КМ.

Оно што можемо очекивати јесте да ће расти цијена млијечних производа. Глобално гледајући дошло је до раста и цијене биљних масноћа, међутим, цијене масноћа животињског поријекла су енормно порасле. И питање је кад ће се цијене зауставити.

Ако је судити према куповним трендовима потрошача расте потражња за овим производима, док пада цијена производње сировине.

Проблем снабдијевањем млијеком је глобални феномен, а потешкоће настају 2015. и 2016. године, због увођења ембарга Русији 2014. године као и укидањем млијечне квоте у ЕУ гдје долази до повећања производње млијека. Тада је на тржишту било довољно сира и маслаца, јер је било млијека и било је јефтиног млијека. Тада је све било у реду и чинило се да ће све бити у реду. Међутим…

Већ 2016. године долази до рапидног пада производње млијека у Европи а самим тим се смањује и произоводња маслаца.

„Цијена млијека и маслаца ће и даље расти јер је сточни фонд са овом кризом уништен у читавом свијету и онда Американци, то је велика држава и то код њих оставља мање посљедице они сада имају производњу и они ће сада да наплате оно што је пала цијена у прошлом периоду“ каже за БУКУ Владимир Усорац, предсједник пољопривредних произвођача-мљекара Републике Српске.

Он каже да ће цијена млијека расти те да је договор Аустрије и Баварске да цијена сировог млијека буде 0.44 еуроценти, а била је пала на 0.25 еуроценти.

„Значи 20 еуроценти за Нову годину цијена сировог млијека ће порасти значи 100%, и у сљедећој години цијена млијека и свих млијечних производа ће и даље расти“ категоричан је наш саговорник.

То нема везе са економијом то је чиста политика.

То се одражава на цијели свијет нису ти нутриционисти у међувремену дошли до некаквих научних сазнања, већ су им тако рекли политичари.

На питање како ће се то одразити на произвођаче у БиХ истиче да је тешко очекивати да ће производња расти.

“ Ми смо захваљујући прије свега флексибилности произвођача у БиХ успјели задржати производњу, упркос кризи производимо у задњих 10 година у БиХ 200-220 милиона литара млијека. Пада број произвођача, али остаје производња. Али ови произвођачи који су дизали производњу, не може то ићи у недоглед, лимитирано је и земљом, не можете доћи до земље, земља је углавном у приватном власништу, ако немате земље, нема ни крава, нема производње.
Мислим да ће ови људи који су остали у производњи моћи предахнути наредних неколико година у зависности од политичких кретања у Европи и свијету.“ каже Усорац.

Он каже да до обарања и раста цијена долази и због актуелних трендова у исхрани становништва.

„Када су хтјели да оборе производњу миљека и млијечних производа, америчкинутриционисти су иазшли и рекли да су масти из миљека штетне за људско здравље и тада је пала продаја маслаца и производња маслаца, приозводња милијека, пала цијена млијека и свега осталог, да би крајем прошле године и почетком ове године рекли да су маслац и масти из млијека најбољи за људски организам. када се каже да је маслац најбољи, скаче потрошња маслаца, скаче потражња за маслацем, скаче цијена млијека и маслаца на свјетском и европском тржишту“ истиче Усорац.

Што се тиче купаца, можемо  поставити и другачије питање, каже он.

„Како ће куповати цигарете које су 5 пута поскупиле? Онај ко хоће да једе мораће купити. Немогуће је произвести литру млијека за 35-40 фенинга, ви морате однијети 2 литре млијека продати у мљекари да би купили литру воде и то није имало никаквог смисла, нисте имали рачуна да музете да вам неко краве храни, за те паре не можете платити само раднике да вам музу“ закључује наш саговорник.

УИО БИХ: Увоз маслаца за 7, 5 милиона КМ

„У периоду 01.01.-13.11.2017.године  увезено је 798,425.80 кг маслаца у вриједности 7.541.183,54 КМ“ рекао је за БУКУ Ратко Ковачевић, портпарол Управе за индиректно опорезивање БиХ.

 

Извор: 6yka.com