Veliki pobjednik ovogodišnje 87. dodjele nagrada Američke filmske akademije je film „Čovjek ptica“ koji je noćas pokupio Oskara za najbolji film, režiju (Alehandro Injaritu) i najbolji originalni scenario.

U glumačkim kategorijama Edi Redmejn dobio je nagradu Američke filmske akademije za glavnu ulogu u filmu „Teorija svega“ dok je Oskar za mušku epizodnu ulogu pripao Dž.K. Simonsu za ulogu profesora muzike u „Ritmu ludila“.

Kod dama, Džulijen Mur dobila je, očekivano, Oskara za ulogu perofesorke koja pati od Alchajmera u ostvarenju „I dalje Alis“ a Patriša Arket je nagrađena Oskarom za sporednu ulogu u filmu „Odrastanje“.

Oskara za najbolji adaptirani scenario dobio je Grejam Mur za „Igru kodova“ a za najbolji originalni Injaritu, Nikolas Ðakovone, Aleksander Dinelaris mlađi i Armando Bo za film „Čovek ptica“.

Za najbolji strani film proglašeno je poljsko ostvarenje „Ida“ a za najbolji animirani „Grad heroja“.

Najbolji dokumentarni film je „CitizenFour“ dok je Oskara za muziku dobio Aleksandre Despla za „Grand Budapest Hotel“. Najbolja numera je „Glory“ iz filma „Selma“.

Svaki od osam filmova nominovanih u kategoriji najbolji film otišao je kući makar sa jednim Oskarom ali je ova dodjela, koju je vodio Nil Patrik Haris, bila veliko razočaranje za „Odrastanje“ film o životu jednog dječaka koji je Ričard Linklejter snimao 12 godina sa istom glumačkom ekipom. Od šest nominacija, film je osvojio samo jednog Oskara – za epizodnu žensku ulogu (Patriša Arket).

Ves Andersonov živopisni „Grand Budapest hotel“ bio je popularan među 6.100 članova Akademije koji glasaju za Oskare osvojivši četriri od šest nominacija.

Nezavisni film „Ritam ludila“ (Whiplash) o mladom džez bubnjaru i njegovom žestokom mentoru, koji je režirao mladi Dejmijen Čazel, osvojio je tri Oskara uključujući onaj za najbolju epizodnu mušku ulogu za sjajnog Džej Kej Simonsa.

Kontroverza oko „bijele“ liste nominovanih glumaca bila je u centru pažnje ove večeri. Nil Patrik Karis, koji je prvi put vodio Oskare, otvorio je ceremoniju šalom „Danas slavimo holivudske najbolje i najbelje. Pardon, najsjajnije“.

Tema rasizma ponovo je iskočila kada su Komon i Džon Ledžend dobili stajaće ovacije i rasplakali mnoge pjesmom „Glory“ iz filma „Selma“ koja je i dobila Oskara za najbolju pjesmu i to je jedina nagrada za priču o Martinu Luteru Kingu i borbi za građanska prava crnaca.

Upravo su „Selma“ i odsustvo njenih glumaca na listi nominovanih podstakli oštru debatu o „bijelim“ i „rasističkim“ Oskarima a na društvenim mrežama pojavio se hašteg #OscarsSoWhite.

Akademija je, prenose mediji, favorite i veterane nagradila prvim Oskarom.

Veteranka Džulijen Mur, koja je pet puta bila nominovana za Oskara, dobila je svoju prvu nagradu Akademije za ulogu žene koja boluje od Alchajmera u filmu „I dalje Alis“.

Patriša Arket dobila je Oskara za epizodnu ulogu samohrane majke u „Odrastanju“ dok je Džej Kej Simons dobio Oskara za epizodnu ulogu zastrašujućeg profesora muzike u „Ritmu ludila“.

Budući da je dodjela Oskara najgledaniji TV događaj van svijeta sporta, Akademija je pokušala da privuče mlađu publiku koja i ne mari previše za filmove, ali voli muziku pa je tako pop zvijezda Lejdi Gaga dobila takođe ovacije za svoju interpretaciju muzike iz filma „Moje pjesme moji snovi“ prije nego što je na scenu izašla zvijezda tog filma Džuli Endruz.

Poljski film „Ida“ Pavela Pavlikovskog dobio je nagradu za najbolji strani film a Pavlikovski je prešao limit zahvalnice od 45 sekundi pomenuvši svoje „poljske prijatelje koji su ispred TV-a, ekipu koja je bila u rovu sa nama i koja je sada totalno pijana. Svi ste bili fantastični“.

Nagrada za najbolji dokumentarac pripala je filmu „Citizenfour“ režiserke Lore Poitra o Edvardu Snoudenu, nekadašnjem činovniku Nacionalne bezbjednosne agencije koji je pustio u svijet povjerljive podatke NSA.

„Predmet “Citizenfour“-a Edvard Snouden nije mogao da bude ovdje sa nama zbog izdaje“, našalio je Haris.