Američka novinska agencija Asošiejted pres (AP) u sinoćnjoj detaljnoj analizi navodi da su SAD vrlo malo u mogućnosti da uzvrate na rusku vojnu intervenciju u Ukrajini.

Uprkos otvorenim upozorenjima Moskvi da je očekuju posledice, predsednik SAD Barak Obama i lideri Evropske unije imaju, zapravo, vrlo malo mogućnosti da uzvrate na rusku vojnu intervenciju u Ukrajini, bivšoj sovjetskoj republici, na  sceni na kojoj se pomalja novi konflikt između Istoka i Zapada, piše agencija Asošiejted pres (AP) u večerašnjoj analizi.

Ruski predsednik Vladimir Putin do sada je zanemario nekoliko izričitih američkih pretnji, među kojima je odustajanje Obame od učešća na međunarodnom samitu u Rusiji ovog leta i obustavljanje trgovinskih pregovora koje je tražila Moskva. AP ukazuje da Ukrajina nije stalna članica NATO pakta, i da zato SAD i zemlje Evropske unije nemaju obavezu da joj priteknu u pomoć da se odbrani. Isto tako, šira međunarodna akcija kroz Ujedinjene nacije gotovo je nemoguća, s obzirom da Rusija kao stalna članica Saveta bezbednosti UN ima pravo veta.

ruska-vojska-krim-foto-rojters-1393676929-453899

Iza teških reči prazne pretnje

„Iz SAD i drugih zemalja NATO čule su se teške reči. Ali to su sve prazne pretnje. Zaista se tu ne može mnogo učiniti u smislu uticaja na situaciju“, rekao je Kijer Gajls (Kier Giles), stručnjak za ruska vojna pitanja iz londonske tink-tenk organizacije Čatam haus. Kao da želi da podvuče ovu poentu, Putin je danas zatražio i dobio odobrenje od gornjeg doma ruskog parlementa da koristi rusku vojsku ne samo u proruskoj autonomnoj regiji Krim, već širom Ukrajine, piše Asošiejted pres i dodaje da se sve to dešava samo dan pošto je Obama upozorio da bi svako kršenje „suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine bilo duboko destabilizujuće“.

Današnjoj odluci ruskog parlamenta prethodila su tri meseca političkih previranja u Ukrajini koja su nastala zbog odbijanja predsednika te države Viktora Janukoviča da potpiše sporazum sa Evropskom unijom o partnerstvu – zarad očuvanja istorijskih veza sa Moskvom, piše AP, podsećajući da je Janukovič prošle sedmice pobegao iz Kijeva i da je sada u Rusiji. Kako agencija ocenjuje, Putinovi potezi će zasigurno produbiti tenzije u njegovom ionako zategnutom odnosu sa Barakom Obamom, koji nastoji da ubedi ruskog lidera da promeni stav u pogledu brojnih pitanja.

Lazanski za Kurir: SAD se neće žrtvovati zbog korumpiranih ukrajinskih političara

Miroslav Lazanski, vojni analitičar: Smatram da vojna intervencija Rusije na Ukrajinu neće biti velikih razmera. Putin ima nameru da zašti ruske baze. Zapadne sile kao što su SAD neće se žrtvovati zbog korumpiranih ukrajinskih političara. Nažalost, vidim da će se sve prelomiti na Venecueli.

severna-koreja-pjongjang-sjedinjene-americke-drzave-vojna-vezba-nosac-aviona-1328585176-58836

Beloj kući neophodna saradnja sa Kremljom zbog Sirije

Americi će biti teško da kazni Rusiju zbog Ukrajine i drugih stvari zato što je Beloj kući neophodna saradnja Kremlja kako bi se zaustavio građanski rat u Siriji, izdejstvovao sporazum sa Iranom o nuklearnom programu te zemlje, i kako bi SAD mogle da izvedu iz Avganistana svoje vojnike i vojnu opremu preko ruske teritorije. „Suočavamo se sa teškim izborom – da kaznimo Rusiju i da time praktično kaznimo sami sebe“, rekao je Endrju Kačins (Andrew Kućins), direktor ruskog programa pri vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije. Obama se ranije koristio izmenama planova svojih putovanje za pritisak na Rusiju, nadajući se da će se Putin poviti pred mogućnošću da zbog nedolaska američkog predsednika doživi diplomatsku sramotu. Tako je Bela kuća pretnjom otkazivanja bilateralnog sastanka Putin-Obama pokušala da ubedi Rusiju da isporuči Edvarda Snoudena Americi.

Samit Grupe osam zakazan za jun u Sočiju

Kada je Kremlj ovom bivšem službeniku Nacionalne bezbednosne agencije SAD odobrio azil u Rusiji, Obama je otkazao sastanak sa Putinom, ali je ipak došao na jedan međunarodni skup u Sankt Peterburgu. Američki zvaničnici kažu da sada razgovaraju sa evropskim zvaničnicima o mogućnostima da Obama i drugi lideri Zapada ne dođu na samit Grupe osam koji je zakazan za jun u ruskom gradu Sočiju, poprištu nedavno završenih Zimskih olimpijskih igara. Bela kuća, kako piše AP, ne razmatra ozbiljnije američko vojno mešanje u Ukrajini. Obama je juče u pažljivo sročenom saopštenu izbegao da kaže da bi destabilizovana Ukrajina postala pretnja po nacionalnu bezbednost SAD. Umesto toga, samo je rekao da takva Ukrajina „nije interesu ni Ukrajine, ni Rusije, ni Evrope“.

Evropski zvaničnici jesu izrazili zabrinutost zbog ruskog vojnog uplitanja u Ukrajini, ali su bili određeni u pogledu načina da se Putin zaustavi ili kazni. Evropska unija se, kako ukazuje AP, bavi sopstvenim, unutrašnjim problemima, i nevoljna je da potpuno prihvati Ukrajinu ili da rizikuje ekonomske posledice konfrontacije sa Rusijom, koja joj je jedan od najvećih spoljnotrgovinskih partnera.

Svet je na ivici konflikta čiji se ishod još ne može uočiti

„Svet je na ivici konflikta čiji se ishod još ne može uočiti“, rekao je poljski premijer Donald Tusk, čija se zemlja graniči sa Ukrajinom. On je pozvao Evropu da pošalje „vrlo jasan signal“ da neće tolerisati agresivne akte, ali u tome nije bio određen. U Kijevu, turski ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu pozvao je međunarodnu diplomatiju da učini napor da se smanje tenzije.

 

Izvor: Agencije/ Kurir/ Politika