У Галерији Музеја Херцеговине у Требињу су данас промовисани овогодишњи бројеви часописа за књижевност и културу „Нова зора“.

Промоција је одржана у оквиру 19. Ћоровићевих сусрета писаца – Српска проза данас, у организацији Српског просвјетног и културног друштва Просвјета из Билеће и Музеја Херцеговине.

Главни уредник часописа Милош Ковачевић истакао је да се три броја за 2017. годину – двоброј за прољеће и љето, те издање за јесен – читаоцу не препоручују само као најактуелнији избор српског књижевног и културног стваралаштва, већ и освјетљавањем питања која се тичу статуса самог српског народа, његовог идентитета, језика и писма.

Ковачевић је издвојио блок посвећен тзв. требињској декларацији о ћирилици, који најављује будући зборник радова насталих на требињском научном скупу из марта ове године, али и више од тога – службени статус ћирилице као јединог писма српског језика.

– Зборник ће заправо показати да је из Требиња потекла иницијатива за измјену закона о језику и писму, на чему се већ ради у Републици Српској. Иницијатива је била и својеврсни замајац који највећи свој резултат има у најављеној декларацији о опстанку српског народа, а у којој ће се главни дио односити управо на статус језика и писма као идентитетских критеријума – рекао је Ковачевић.

Он истиче да је цијели блок са причама и приказима посвећен књижевнику Радославу Братићу, чиме се часопис желио одужити свом преминулом уреднику поводом 70 година од дана када је рођен.

Ковачевић уз писце Мирослава Максимовића, преко прича Радована Белог Марковића и Мира Вуксановића, до поеме Милице Бакрач препоручује и текстове Меше Селимовића и Емира Кустурице у рубрикама „Наши људи и крајеви“, који и личним свједочанствима потврђују „да је српска култура много шира и није само оно што је настало у кругу нашег православља“.

За члана редакције професор Михаила Шћепановића „Нова зора“ је својеврсна кохезија српског говорног и културног простора, тиме што просторно спаја све српске земље и дијаспору, а историјски – нашу културну прошлост и садашњост.

– То је часопис који не дозваљава, с једне стране, да се заборави старина и коријени – ту су разговори са најумнијим главама Српства, оно што је заборављено, а што омладина може да нађе само у библиотекама. С друге стране, она отвара странице и за нове ствараоце, млади магистри и докторанти по први пут се јављају и огледају управо на страницама „Нове Зоре“ – рекао је Шћепановић.

У оквиру ове промоције представљен је и зборник о стваралаштву књижевника Радослава Братића.

Уредник и приређивач издања Јован Делић истакао је да је зборник „Братићева Херцеговина“ прва књижевникова „колективна монографија“, која садржи 39 есејистичких и научних прилога, међу којима су и радови представљени на научном скупу о Братићевом књижевном опусу одржаном прошле године у Билећи.

Извор: Срна