Pad cijene nafte na svetskom tržištu već je uveliko počeo da utiče na blagostanje u Norveškoj.

U toj zemlji se, poslije decenije energetskog buma, prema  navodima ekonomista nazire početak recesije u industriji nafte i gasa.

Oko 10.000 zaposlenih u naftnom sektoru ostalo je bez posla, smanjen je broj helikoptera koji prevoze radnike iz Stavangera, epicentra naftne industrije, na platforme u Sjevernom moru.

Ekonomisti predviđaju da je to početak duge recesije u energetskoj industriji, koja čini 15 odsto norveške ekonomije, a daje više od polovine izvoza i 80 odsto državnih prihoda.

Visoke plate, najbolje zdravstveno osiguranje u svijetu, dugi ljetnji odmori i druge povlastice norveških radnika mogle bi uskoro da postanu prošlost.

Državna naftna kompanija Statoil saopštila je prošle godine da je 23.000 njenih radnika imalo godišnju zaradu 130.000 dolara. Norvežani će sada morati da se pripreme za smanjenje plata i manje luksuzan životni stil, pošto kompanije kao što je Statoil najavljuju dalje smanjenje troškova.

Problemi u energetskoj industriji odraziće se i na širu ekonomiju Norveške. Tako će , otpuštanja značiti manje poslovnih putovanja po zemlji, odnosno manje posla za restorane i hotele.

Cijena sirove nafte je posle trogodišnje stabilne cene od oko 110 dolara pala na ispod 60, što više od polovine naftnih bušotina duž norveške obale čini neekonomičnim.

Dobra strana je to što je država od izvoza nafte tokom uspješnih godina uštedela 860 milijardi dolara, tako da neće morati da sprovodi oštre mere smanjenja troškova. Vlada po zakonu ne može da troši više od četiri odsto tog novca na godišnjem nivou, i praktično korisi samo kamatu.

Portparolka Zelene stranke Hilde Opoku kaže da Norvežani, naviknuti na visoki životni standard.

„To se neće desiti preko noći, ali kada se probudimo iz ovog naftnog mjehura, shvatićemo da nikada više nećemo imati bajku kao što je ova„, kaže Opoku.

 

Izvor: Agencije