Њемачка је деценијама земља наде и бољег живота за хиљаде Босанаца и Херцеговаца, као и за грађане свих земаља бивше Југославије. С истом надом и нове генерације из домовине одлазе у ову развијену земљу. Зашто одабиру и одлазе баш у Њемачку?

 

Чланови младе породице Брачић из Мостара једни су од 80.000 оних који су се у посљедње двије године одлучили отићи из БиХ у вјери и жељи за бољим животом. Већ неколико мјесеци живе и раде у Њемачкој и не намјеравају се скоро вратити у домовину.

„Да причамо о разлозима одласка, више нема смисла јер се стално прича о истим проблемима, све је већ одавно речено. Али овдје није само посао и новац у питању већ је цјелокупно друштво уредније, здравство је боље, људи опуштенији, пуно културнији од нас“, каже млада мајка Анђела Брачић за DW. У Њемачку је прво одселио њен муж, а ускоро потом и она с дјететом.

„Што се тиче баш Њемачке, муж је пуно истраживао гдје би ишао и у Њемачку нам је било најлакше и најбрже отићи. Аустралија је била први и Канада други избор, али пуно је папирологије, виза и чекања на састављање обитељи. Док смо се овдје спојили врло брзо. Од мужевог првог уласка у Њемачку до нашег доласка прошло је само четири мјесеца“, каже она.

 

‘У Њемачкој су подјеле смијешне’

Почетак није био сјајан, посебно након што им је први посао био код „нашег човјека“. Али, након њемачког послодавца све је ускоро кренуло на боље, ријешио се стан, а обитељ ускоро нашла на окупу.

Ова обитељ не планира ускоро „ни на одмор“ у домовину. За земљу која им је широкогрудно пружила гостопримство каже да на Балкану никада неће бити ни приближно као у њој.

„То се не може промијенити никаквим референдумима, ратовима, новим политичарима итд.“, појашњава ова млада жена, „то је једноставно менталитет и особни ставови балканаца који се ипак своде на то да су глобално недовољно образовани и заслијепљени вјерским стајалиштима која се одржавају на међуљудске односе што је овдје непојмљиво“.

На крају закључује да су у Њемачкој било какве подјеле смијешне, док је то с друге стране највећи проблем Балкана. „И све док буду стајали ‘сватко уз свога’, а не гледали како да свима буде боље, неће бити напретка, а млади ће одлазити“.

 

‘Традиционално пријатељско одредиште’

Од 1999. у Њемачкој, у граду Ландсбергу крај Аугсбурга, живи и ради и породица Пажин из Стоца. Ту су већ и саградили дом, а дјеца су се потпуно прилагодила новој домовини. Отац Мирослав се у Њемачкој дошколовавао за стројарског техничара, а његова супруга Весна већ 20 година ради као примаља-бабица у клиници у том граду. За њега је одговор на питање ‘зашто баш Њемачка’ врло лак. „Јер је сигурна земља. Традиционално пријатељско одредиште Хрвата али и свих других добронамјерних досељеника. Социјално сигурна земља у којима су сви из тзв. регије бивше Југославије добродошли. Познати смо као добри радници, људи који се брзо интегрирају у њемачко друштво за разлику других, напримјер Турака али и осталих досељеника из Азије којима то иде мало теже.“

„Радимо као млин, без стајања, али и живимо. Потпуно смо се интегрирали у њемачко друштво и то без икаквог приморавања на асимилацију. Купили смо кућу, имамо двије обитељи као подстанаре. Заиста, сада се не би могли навикнути на анархију која влада у нашој земљи“, говори Мирослав Пажин за DW.

 

Мирослав Пажин одморе често проводи у БиХ

Он долази у домовину два или три пута годишње, а као новинар укључен је и у актуална збивања. „Овдје никада нисмо дошли у ситуацију да нас је нетко потцјењивао зато што смо странци. Дапаче, цијене нас због наших вриједности“, закључује овај становник Ландсберга.

 

Најбројнија бх. дијаспора у Европи је у Њемачкој

Од свих развијених еуропских држава, најбројнија бх. дијаспора је управо у Савезној Републици Њемачкој. Спомиње се бројка од око 240.000, док из Хрватског душебрижничког уреда излазе с чак 400.000 и то Хрвата из Хрватске и из БиХ. Али, овај број још није коначан. Баш супротно – и даље расте.

Професор демографије Стево Пашалић тврди да је БиХ емиграцијска земља те да ће тај ‘епитет’ и даље имати, али и да ће Њемачка и даље бити занимљиво одредиште народа из цијеле регије.

„С друге стране, Њемачка је отворена демократска земља и треба раднике јер и она се бори с великим проблемом савремених развијених земаља – демографским суновратом. Такође, кроз историју се показало да су људи из наших поднебља врло брзо прихваћали и били прихваћени у њемачко друштво и зато је та земља и могућности које нуди врло привлачна за наше исељенике“, закључује професор Пашалић за DW.

 

Њемачка – земља сигурности

Сличног је става и социолог, проф. др. Славо Кукић. Подсјећајући да 60. године прошлог вијека када се њемачко тржиште отворило за раднике из тадашње Југославије, професор Кукић оцјењује да се обострано повјерење његује све до данас.

„Па погледајте мало, а посебно у Херцеговини, која су возила најзаступљенија – редом њемачка. Њемачка је синоним за марљивост, поузданост, ред и рад, сигурност без социјалне опасности. Њемачка није одабрана земља само за исељенике из БиХ, него и из цијелог свијета. Осврнимо се само посљедњу избјегличку кризу с једном одредницом – Њемачком“, каже Кукић и закључује да ће ова земља, због позитивних искустава, то још дуго и остати.
Извор: Независне новине