Nakon što je Bajaga otkrio značenje broja 442 u pesmi “442 do Beograda”, legendarni pjevač grupe “Galija” Nenad Milosavljević, poznatiji kao Neša Galija, objasnio je simboliku riječi iz svoje pjesme i istoimenog albuma “Digni ruku”. On dodaje da podizanje ruke predstavlja poziv na revolt, a da je Priština u to vrijeme bila grad u kojem su vladali potpuni nemiri.

U intervjuu za Telegraf, Neša Galija otkriva na koji način su povezani „podizanje ruku“ i „Priština“ i objašnjava njihovu simboliku.

 

– Morate imati u vidu da je pesma nastala osamdesetih godina, kad je situacija u kojoj smo živeli bila potpuno drugačija nego sad. Živeli smo u zemlji gde su osnovne stvari kao što su pravo na život i školovanje bile zagarantovane. Onda je sve krenulo naopako. Sve se danas promenilo u odnosu na taj period – priča Milosavljević.

 

– Zamislite kad u svojoj zemlji ne možete da odete u drugi grad?! Moralno, duhovno, materijalno smo bili u očajnom stanju, sam pojam slobode postao je ugrožen. U staroj zemlji sistem je sve obezbeđivao. Zato je podizanje ruke bio poziv na revolt, na reakciju, na sprečavanje lošeg. Cela pesma priča jednu veliku istoriju nestanka – poručuje on.

 

– Priština je namenski odabrana. Tad je ona bila žarište dešavanja i sukoba, vladali su strahoviti nemiri. Roditelji nisu smeli da puštaju svoju decu u škole zbog Šiptara. Jedna slika tad se često pojavljivala po medijima. Na njoj je bila baka koja je vodila dete u školu, a na leđima je nosila pušku. Ta slika mi je u tom trenutku poslužila kao ogromna inspiracija za pesmu. Reči su stvorene za to vreme i jako je važno posmatrati ih iz tog perioda – navodi za kraj Milosavljević.

Izvor: press.rs