Ненад Јанковић алиас Др Неле Карајлић у Бањалуци поново са јавношћу несебично подијелио ставове о многим питањима из прошлости и садашњости, начину живота на овим просторима, те прокоментарисао своју посјету Сарајеву која се десила прије близу двије године.
– Нисам хтио да идем, али моје друштво са Јахорине је инсистирало да се спустимо код мог друга који држи предиван ресторан. Тако да сам ја на неки начин био приморан, нека врста моралног ултиматума. На крају се испоставило да није лоше то што сам отишао, јер сам разбио сваку илузију о томе шта би ме дочекало да сам се тамо јавно појавио. Још боље, разбио сам илузију шта би са мном било да сам остао у Сарајеву -казао је Карајлић и наставио.

– Нисам ја ту прегрмио неки тежак осјећај, јер ја сам патио прије рата. Када је почео рат који ме тотално унесрећио и од мене направио рањиву особу, развили су се многи осјећаји у мени. Сигуран сам да нема напретка од три-четири нације уколико се не наслоне једни на друге. У историји није било периода у којем је један народ имао напредак без ослонца на неки други – поручио је Карајлић.

О Топ Листи Надреалиста, Карајлић је казао да се тадашња екипа “играла нечим што је постало стандард”.

– ТЛН је формом 84. била напреднија од ЦНН-а, ББЦ-а или чега већ. Ми смо се тада играли нечим што је постало стандард за данашње водитеље. Ми смо имали неку врсту страха и ишли смо на фору да ствари доведеш до краја и да иза тога нема даље. Живот који је услиједио након тога нам је дао за право да то радимо. Ако смо видјели сукоб између Срба и Муслимана у Скупштини како тиња, логично је било да то тињање на екрану претворимо у пожар. Тако смо правили скечеве који су ‘прорицали’ будућност и жао ми је што нас нико није озбиљно схватао – рекао је Карајлић.

Генерација која се “расула” по свијету

– Свако од нас је озбиљан аутор и свако има свој пут и причу. Свако је нешто озбиљно направио након одласка из Сарајева. Да ли се ми дружимо и да ли смо у контакту није битно, јер смо четири појединца који имају право да се друже или не друже – казао је Карајлић на питање о генерацији која се расула по свијету и њиховом раду након тога рекао је он.

– Ја се осјећам као код куће у Буенос Аиресу и Београду, али та наша давна угашена политичка идеја око које смо се скупили се сада пробија кроз чињеницу да предсједник Додик привлачи нас, изгубљену генерацију. Бањалука нам је постала неки ћошак, тачније РС, у којем се носталгично враћамо идејама како би лијепо било живјети у земљи која је просперитетна – додао је.

Он је рекао да Српска има огроман потенцијал, али каска за културом.

– Никад нисам правио дистанцу по вјери, ја се и данас осјећам ко Југословен. Немогуће је рећи да Крлежа или Сафет Исовић не припадају мени, свима нама. Морамо пренијети енергију данашњој дјеци да себе културолошки установљавају и касније уздижу – рекао је он.

Карајлић је рекао да је распад Југославије прва степеница од које се неправда према српском народу почела пењати, те додао да сматра да се у Београду не може доживјети оно што је он доживио у Сарајеву.

– Ја бих се одселио из Београда да је неко отјеран из Београда – рекао је он.

Он је рекао да живи у Сарајеву и да некога од његових колега истјерају на начин на који је он био истјеран да би иселио из тог града.

– Све што могу да урадим у свијету, прије могу урадити у Бањалуци него у Сарајеву. Моја држава је била Југославија. Знам који је народ претрпио највећу неправду и зато сам стао на ту страну – рекао је Карајлић.

Он је додао да људи морају наћи пут ка будућности, а то сигурно није укидање РС – сматра Карајлић.

– На цијелом Балкану је слобода у Београду и Бањалуци. То се у Сарајеву не може. Ја сам покушао појести супу и видио – рекао је он.

Извор: ЕуроБлиц