Na pitanje zašto hljeb uvijek pada na namazanu stranu, naučnici odgovaraju – zbog visine stola!

 

 

Ako ste od onih kojima hljeb stalno pada dok doručkujete za stolom, malo je vjerovatno da će vaš pod ostati čist. Jer hljeb nekako gotovo uvijek padne sa „pogrešne“, namazane strane.

To je ono što nazivamo „Marfijevim zakonom“: jednostavno uvijek pada ono što je sklono padu.

Naučnici, međutim, ističu da to nema nikakve veze ni sa slučajnošću, ni sa namazom.

Britanski naučnik Robert Metjuz, član Kraljevskog astromonskog društva i Kraljevskog statističkog društva, dobitnik Ig-Nobelove nagrade 1996. za naučni rad o ovoj pojavi, ističe da hljeb pada na namazanu stranu zbog „fundamentalnih konstanti“ univerzuma, kao što je gravitacija.

„Hljeb pada sa stola na namazanu stranu jer je univerzum tako sazdan“, naveo je on tada u svojoj studiji, prenosi sajt universcience.

Nekoliko godina kasnije Metjuz će svoja zapažanja potkrijepiti dokazima: rezultati testiranja 9.821 parčadi hljeba pokazali su da je 6.101 palo na namazanu stranu, što je procenat od 62 odsto.

Iako veličina i oblik parčeta hljeba kao i način njegovog pada imaju određenu ulogu, u većini slučajeva je visina stola ta koja je presudna za „masno prizemljenje“.

Naime, hljeb ima vremena da napravi samo polukrug prije nego što dotakne tlo.

Da bi se obrnuo čitav krug, potrebno bi bilo da sto bude visok tri metra ili da sila teže bude jača.

Kada su Metjuz i njegov tim bacali hljeb sa oko 2,4 metra, 47 odsto od 2.000 parčadi palo je na nenamazanu, suvu stranu hljeba.

Izvor: Agencije/Nezavisne novine