„Kad dođem u Hercegovinu, brže hodam, lakše dišem i bolje mislim“, ovako je naš Nobelovac Ivo Andrić opisao Hercegovinu.

Krševita Hercegovina mnogima je bila inspiracija, koji su pokušali da odgonetnu i približe strancu, prolazniku njene skrivene ljepote.

Foto:BNN.ba

Ali najčešće su ,baš ti stranci, prije uspjeli da vide i osjete njenu posebnost.

Opisana je u mnogim pjesmama, pričama, knjigama kao zemlja krša, smokve, vina, gusala i gange.

Naime Hercegovina je regija na jugu Bosne i Hercegovine.

Ona nema službenu granicu. Ranije se nazivala Humska zemlja, Zahumlje ili Hum.

Zahvata oko 22% površine BiH s udjelom u ukupnom broju stanovnika od oko 10%.

Nalazi se između dva područja: na sjeveru planinskog, a na jugu primorskog.

U nastavku donosimo nekoliko lijepih citata o ovoj krševitoj zemlji.

Bio je Hercegovac, a Hercegovina, naročito južna, i jugoistočna, ima po pravilu dobar soj ljudi. To je zemlja sa mnogo kamena a malo svega ostalog, ali to malo što rodi hranjivo je i plemenito, i sa vodom i vazduhom daje zdrave i razumne ljude. Oni su više skloni računu nego osećanju, ali njihova je računica tako dobra i sigurna da su redovno i korisniji i prijatniji i celini i pojedincu nego mnogi osećajni ljudi zamagljena razuma i naopake računice“– Ivo Andrić

„Kad dođem u Hercegovinu, brže hodam, lakše dišem i bolje mislim“– Ivo Andrić

„Srce mi udara kao ludo dok se vozim prema plavičastim brdima u daljini . Što dalje od losiona za negu kože! U Hercegovinu! Mali smo narod, ali smo dobro raspoređeni. Ima nas svuda. Hercegovina nije mogla da ishrani sve Hercegovce, pa ih je poslala u svet. Niko se nije tamo izgubio. Kad god se sretnemo, oči nam se nekako zacakle i zasuze čim izgovorimo svoja prezimena. To je zbog toga što smo mnogo patili, pa nam drago što smo ipak živi, da nas još ima.Prolazim kroz predele o kojima sam slušao od detinjstva: Trebinje, Mosko Ljubomir, Brani Do: evo vodenice, evo karaula, nanizanog duvana, evo zmija, evo zabrađenih starica, ruševina zaraslih u travu“– Momo Kapor

„Trebinje nije ni selo ni metropola. Ono je metafora, san. Ono je jedna svetla tačka u životu Hercegovaca, ono je mesto koje sanjaju da će se u njemu nastaniti onda kada budu ostareli. Trebinje je mediteran, jer dok u njemu sedite i gledate vrhove čempresa, osećate da je more iza brda… Tamo se živi kao na moru ali nije obeščašćeno turizmom kao more“Momo Kapor

„Ni siromašnije zemlje, ni većeg bogatstva u karakterima. Ni manje zemlje ni većeg broja pravih ljudi!“ Vladika Nikolaj

M. D.

HP, mart 2019.