Je li to sve što ostaje posle ljubavi? I šta, uopšte, ostaje posle nje?

Telefonski broj koji lagano bledi u pamćenju?

Čaše sa ugraviranim monogramima, ukradene u „Esplanadi“.

Posle ljubavi ostaje običaj da se belo vino sipa u te dve čaše i da crte budu na istoj visini.

Posle ljubavi ostaje jedan sto u kafani kod znaka „?“ i začudjen pogled starog kelnera što nas vidi sa drugima.

Posle ljubavi ostaje rečenica: „Divno izgledaš, nisi se ništa promenila…“ I: – „Javi se ponekad, još imaš moj broj telefona“.

I neki brojevi hotelskih soba u kojima smo spavali, ostaju posle ljubavi.

Posle ljubavi ostaju melodije sa radija koje izlaze iz mode.

Ostaju tajni znaci, ljubavne šifre:

„Ako me voliš, započni sutrašnje predavanje sa tri reči koje će imati početna slova mog imena…“

Ušao je u amfiteatar i kazao: „U našoj avangardi…“ Poslala mu je poljubac.

Posle ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da će neko iznenada
naići. Klak – spuštena slušalica kada se javi tudji gals. Hiljadu i
jedna laž.

Posle ljubavi ostaje rečenica koja luta kao duh po sobi: „Ja ću prva u kupatilo!“ – i pitanje: „Zar nećemo zajedno?“.

Ovaj put, ne.

Posle ljubavi ostaju saučesnici: čuvari tajni koje više nisu nikakve tajne.

Posle ljubavi ostaje laka uznemirenost, kada u prolazu udahnem „Cabochard“ na nekoj nepoznatoj crnomanjastoj devojci.

Prepune pepeljare i prazno srce. Navika da se pale dve cigarete,
istovremeno, mada nema nikog u blizini. Fotografije snimljene u
automatu; taksisti koji nas nikada nisu voleli („Hvala što ne pušite!“ –
a pušili smo), i cvećarke koje jesu.

Posle ljubavi ostaje povredjena sujeta.

Metalni ukus promašenosti na usnama.

Posle ljubavi ostaju drugi ljudi i druge žene.

Posle ljubavi ne ostaje ništa.

 Izvor: eTrafika.net