Дjевојка рођена у избjеглиштву има најбоље оцjене на Фармацеутском факултету и добитница је Ректорове награде мостарског Свеучилишта. Јована Судар (22 ) узор је многим младим Мостарцима.
Још од основне школе је суперодликашица, али увијек има времена за путовања, дружење, забаву. Игра фолклор у српском КУД-у „Гусле“, познаје и поштује и католичке и муслиманске обичаје и има много пријатеља.

-Никад нисам имала проблема ни ограничења, зато што сам Српкиња. Кад неко дође са стране зачуди се, откуд Јована у Мостару, али Мостарци се томе не чуде – каже Јована.

Потиче из породице интелектуалаца, осим ње, сви у кући су инжењери, па је и њен брат Чедомир, студент грађевине, кренуо стопама родитеља. Академске обавезе их не ослобађају дужности да у сезони помажу родитељима и баки на породичном имању, недалеко од центра града.

Јована и Чедомир су, као и друга дјеца и млади Срби у Мостару, ћирилицу, историју и обичаје свог народа учили у школи СКПД „Просвјета“, која је годинама уз цркву и СКУД „Гусле“, омиљено мјесто окупљања и дружења омладине.

Мада и у Мостару, као и у другим повратничким заједницама, већину чине пензионери, мострски парох Радивој Круљ, с поносом истиче да око 200 дјеце српске националности похађа основне, а око стотину средње школе.

-Имамо и доста студената, и на Универзитету и на Свеучилишту, и они су у правилу међу најбољима – каже Круљ.
Radivoj Krulj

Због подјељености града између Бошњака и Хрвата, те сукоба СДА и ХДЗ, Мостар годинама нема изабрану власт. У таквој ситуацији, Срби, који чине мање од пет одсто становништва, покушавају да нађу своје мјесто под херцеговачким сунцем. По попису из 2013. у граду са 113.000 становника, живи 4.800 Срба, али они не пристају на подјеле.

– Ово је мој град. Срећна сам што сам се вратила и не намјеравам одлазити из Мостара – каже Јована Судар.

Зна да је након дипломе чека тешка битка за радно место, али оптимистично каже да ће се за посао секирати „када томе дође време“.

И Ранко Чворо (73), пензионисани професор и потпредседник мостарске „Просвјете“, признаје да његовим младим сународницама није лако.

Ranko ČvoroС поносом истиче да је родни град напуштао само три пута: кад је одлазио на студије и одслужење војног рока у ЈНА, те 1992. године, када је протјеран.

– Немам се ја на шта жалити, нико ме не дира, не бране нам културно просвјетни рад, али тешко је дјеци, која тек треба да се изборе за посао и своје мјесто у свом граду – каже Чворо.

Обнова храма

И ове године мостарски правослаци ће се на божићну литургију окупити у Старој цркви, изнад градилишта Саборног храма Свете Тројице, који је у рату до темеља срушен.
Обнова храма се приводи крају, па се вјерници уздају да ће догодине Божић дочекати под кровом ове, некад највеће православне цркве на Балкану.

Бешлић: Срби нису запостављени

Градоначелник Љубо Бешлић тврди да у Мостару ником, па ни Србима, није лако, јер нема посла, али да по броју запослених у Градској управи српска заједница није запостављена.

Ljubo Bešlić

-Срби су се почели враћати у Мостар касно, кад је већ почела криза, и то им је додатно отежало положај.Било би још горе да нема туризма на црно. Срби, као и други наши суграђани, туристима издају станове и додворавају им се, како би зарадили за живот – каже Бешлић.

 

Милкица Миливојевић

Извор: Блиц