Уз одобрење аутора Милорада Телебака, једног од најпознатијих српских лингвиста, наш портал вам доноси интересантне приче издвојене из његове књиге „Са смијехом кроз граматику“.

Лажни пријатељи

Натпис – то је краћи текст на некој радњи, споменику и слично, док је напис нешто друго – то је дужи текст, у новинама нпр. – новински напис.

Има тако наоко сличних ријечи, а сасвим различитих по значењу. То су такозвани пароними. Због сличности њихових облика лако се замјењују, а због разлике у значењу не смију се замијењивати, јер то води у нејасност, доводи до забуне. Зато их, слободније, називају и “лажним пријатељима“.

Јакне нису “пернате“, већ су перјане, а патке и гуске су пернате животиње. Зато нипошто не носите “пернате“ јакне – нисте ви гуске!

Као што многи не разликују глас и слово, тако још више људи не разликује број и бројку. Гласови се изговарају, а слова се пишу; слова су знаци за гласове. Тако су бројке или цифре знаци за бројеве. Бројки има само десет (један, два… девет и нула), а бројева има безброј, и они могу бити једноцифрени: 2, 3, 4, итд., двоцифрени: 23, троцифрени: 234.

Ни значај и значење немају исто значење. Све има своје значење (тј. смисао), а значај (тј. важност) само неке ствари и, нарочито, неки људи. Треба разликовати знатно (прилично, осјетно) од значајног (важног, битног) како не бисмо и даље слушали бесмислице да је наша привреда “остварила значајне губитке“. Да ми је само знати коме су, и како, губици значајни!

Једно је интерес (тј. добитак, корист), а друго интересовање (радозналост, занмимање), па би требало разлучити ко шта ради из интереса, а ко из интересовања. Ето, нпр., ја ово не радим из интереса, јер се слабо плаћа, већ из интересовања и бриге о језику и његовој чистоти. Чистоти– ево још једног примјера; чистота је духовна категорија: чистота језика, чистота душе и сл., док је чистоћа физичка: чистоћа стана, чистоћа града, улица…

Језик је као лијек: прије употребе језика треба промућкати – главом!

Погрешно је, како редовно говоре, “сједница је одложена“ – умјесто правилног сједница је одгођена. Одлагање је везано за простор: одлажу се разне ствари, оружје и други предмети, а одгађање се врши у времену: одгађа се удаја, женидба, служење војске, испит…

Погрешно је кад кажете другу и другарици да си “већи од њих“. Већи је компаратив од велик (већа може бити држава, казаљка на сату, породица, брзина, пријатељ, народ и сл.), а кад се поређење врши по висини, дакле од придјева висок, компаратив је виши (не “вишљи“ нити “височији“!). Виша може бити планина, температура, положај човјека у друштву, оцјена – ако добро научите…

А учите ли?… Некад значи давно, а понекад – значи каткад, с времена на вријеме, “мало сутра“, никад.

Треба разликовати тегобу, тј. неугодан осјећај или чак блажи бол, која је унутрашња, тјелесна, од тешкоће, која је изван човјека, али му отежава и загорчава живот. Један новинар то није знао и писао је “о тегобама једне владе“ па је испало да влада има неке потмуле болове у глави (од умног напрезања министара) или, што је вјероватније, у стомаку (од превише јела и пића).

Такође није исто пијаћа вода и питка вода. Пијаћа је она вода која је за пиће, за разлику од оне која је за наводњавање и сл. Међутим, питка вода је само она која је добра за пиће, “лака“, “слатка, “укусна“ (мада је вода течност без укуса), нпр. вода са каквог планинског извора за разлику од пијаће, али бљутаве, “тешке“, рецимо, војвођанске воде. Према томе, није свака пијаћа вода и питка истовремено вода, али се пије и она која није питка, а у посебним околностима мора да се пије чак и она која није пијаћа!

Наши трговци и угоститељи скоро редовно “поручују робу“, а ја им сад поручујем, тј. шаљем поруку, да се роба наручује, да им дође на руке.

Кад већ споменух угоститеље, испричаћу вам шта ми се догодило у једном ресторану.

За доручак наручим (не “поручим“) поховани мозак. Млади конобар, ваљда ученик на пракси, враћа се и вели:
-Жао ми је, али немате мозга.
-Молим?!
-Кажу у кухињи да немате мозга.
-Е, поручи ти њима, дечко, да га немају ни они! А ни ти!

Доручковао сам у другом ресторану. Али не поховани мозак.

Што је сигурно, сигурно.

У нашем језику има ријечи (сматра се око двије хиљаде) које су обликом порпуно исте, а значењем сасвим различите. То су тзв. хомоними (грч. хомонимос – једнак именом). Нпр.: Гладну бебу треба питати, а не питати је зашто плаче. – Месо од гуске је гушчетина, а стара гуска је гушчетина.

Занемарујући чињеницу да глагол бити има два значења: 1) постојати, живјети (“Био један цар…“) и 2) тући, ударати, неки би хамлетовску дилему: “Бити или не бити…?“ ријешили тако да бију – умјесто да буду! (Зато није чудно што је један Циганчић, кад су га питали шта ће бити кад порасте, одговорио: “Бићу ћалета и кеву!“)

Постоји мушки и женски пол, али и Сјеверни и Јужни пол. (Земљина кугла се ослања и на трећи пол – Интерпол!)

 

Текст преузет, уз сагласност аутора, из књиге „Смијехом кроз граматику“.

Забрањено даље публиковање, сва права задржава HP media group д.о.о. Требиње.

Професор Милорад Телебак, иначе рођени Невесињац који живи и ради у Бањалуци, аутор је познатог ТВ серијала „Говоримо српски“, преко 200 радио емисија о српском језику, осам језичких приручника и близу хиљаду новинских текстова о српском језику. Посветио је живот образовању и језичкој култури код Срба.
Предсједник Републике Српске одликовао га је Орденом Његоша за допринос култивисању српског стандардног језика и развоју језичке културе народа. За језичке приручнике које је написао Телебак је добио књижевне награде „Свети Сава“, „Кочићево перо“ и „Ступље“.
Господин Телебак је прошле године подржао кампању ХП медија групе „Они су најбољи међу нама“ чији је циљ медијска промоција младих људи из Требиња и Херцеговине који се по својим резултатима могу сматрати узорима својим вршњацима, али и оним нешто старијим од њих.
Телебак је том приликом одао признање ХП медија групи за ову иницијативу која ове године осим истинских вриједности афирмише и очување српског језика и књижевности, што је према ријечима познатог лингвисте и једног од највећих прегалаца на унапријеђивању српске језичке културе за шта је недавно добио и признање Матице српске, изузетно значајно у данашње вријеме када су такви примјери све ријеђи.

Уколико желите да на занимљив, духовит и једноставан начин ријешите своје језичке недоумице, исправите правописне и стилске грешке, потражите у књижарама књигу „Са смијехом кроз граматику“.

 

ХП, фебруар 2018.