Послије празничне паузе портал Херцеговина промо, са одобрењем аутора Милорада Телебака, једног од најпознатијих српских лингвиста, доноси интересантне приче издвојене из његове књиге „Са смијехом кроз граматику“, које до сада нису објављиване на другим интернет медијима.

Лажни љекар

… Само замјеном једнога слова неки пекар одједном дипломира – постане љекар, и оно што је лажно постаје важно!

Новине су, својевремено, јавиле да се енглеска краљица искрцала са комплетном посадом у луци Марсеј. И све би било у реду да се није поткрала штампарска грешка у ријечи искрцала – умјесто к писало је п!

Зато пажљиво поступајте с ријечима, а ја ћу вас упозорити на неке опасности.

Стоти дио марке је пфенинг ( а не „фенинг“ – као да је он неки инг.!), а кад вам враћају кусур, концентришите се да вас не закину (не „сконцентришите се“, јер ни концентрација није „скоцентрација“!).

Зависан је онај ко није самосталан, а завистан – ко је пун зависти. Нпр. комшија је завистан што је његов комшија независан. – Прије поласка на излет треба спремити руксак (не „русак“ – као да га носе само Руси!) и одредити маршруту ( не „маршуту“!). – Против грипа добар је грејпфрут (не „грејфурт“!). – Преписка је кореспонденција – са два н (а не „коресподенција“!), преступништво је делинквенција (а не „деликвенција“, као да је ријеч о каквим делијама, а не о криминалцима!)

Ни глумица Монро није „Мерлин“ него Мерилин. Ни злогласни логор није „Матхаузен“, већ  нешто много горе него мат – Маутхаузен!

Има још много „црних тачака“ (пазите: друго је тачки!… Много је лакше ставити неколико тачака на папир него превести неколико тачки бетона.) Има, дакле, још много опасних мјеста, али нећемо више о томе, да не преучимо као они сељаци што им је учитељ објашњавао да умјесто „тица“ и „шеница“ треба рећи птица, пшеница па они почели говорити и „пкокош“, „пјечам“, „пкукуруз“…

Зелембаћ без боје

Усљед гласовних промјена, које се – као што знамо – врше ради лакшег изговора, долази до замагљивања сродности многих ријечи. Тако се, нпр., придјев српски удаљио од именице Срби, од које је изведен, а приближио се  – српу, који му није ни род ни помози бог. – У тазбини се не назиру ни таст ни ташта (иако они чине тазбину), као ни сватови у свадби. – У задужбини нигдје душе (мада се она гради за душу). – Зелембаћ је „изгубио“ боју, као да није зелен. – У ријечи пашче нема ни трага од пса.

Слично томе, због испадања (губљења) једног од два иста сугласника, придјев бежични изгледа сроднији нечему што б(ј)ежи него ономе што је без жице, нпр. телефон. (У вези с тиме ево једне анегдоте. Двојица уводили телефон. Један копа канал, а други за њим затрпава. Зачуђени пролазник их пита шта то раде, а један ће:
„Па зар не виђаш да уводимо телефон“?!-

„Па гдје вам је кабел?“ – пита пролазник.

-„Нејмаш ти појма! То је беж’ћни!“)

 

Текст преузет уз сагласност аутора из књиге „Смијехом кроз граматику“.

Забрањено даље публиковање, сва права задржава HP media group д.о.о. Требиње.

Професор Милорад Телебак, иначе рођени Невесињац који живи и ради у Бањалуци, аутор је познатог ТВ серијала „Говоримо српски“, преко 200 радио емисија о српском језику, осам језичких приручника и близу хиљаду новинских текстова о српском језику. Посветио је живот образовању и језичкој култури код Срба.
Предсједник Републике Српске одликовао га је Орденом Његоша за допринос култивисању српског стандардног језика и развоју језичке културе народа. За језичке приручнике које је написао Телебак је добио књижевне награде „Свети Сава“, „Кочићево перо“ и „Ступље“.
Господин Телебак је ове године подржао кампању ХП медија групе „Они су најбољи међу нама“ чији је циљ медијска промоција младих људи из Требиња и Херцеговине који се по својим резултатима могу сматрати узорима својим вршњацима, али и оним нешто старијим од њих.
Телебак је том приликом одао признање ХП медија групи за ову иницијативу која ове године осим истинских вриједности афирмише и очување српског језика и књижевности, што је према ријечима познатог лингвисте и једног од највећих прегалаца на унапријеђивању српске језичке културе за шта је недавно добио и признање Матице српске, изузетно значајно у данашње вријеме када су такви примјери све ријеђи.

Уколико желите да на занимљив, духовит и једноставан начин ријешите своје језичке недоумице, исправите правописне и стилске грешке, потражите у књижарама књигу „Са смијехом кроз граматику“.

 

ХП, јануар 2018.