Mediteranska ishrana uglavnom se fokusira na unos maslinovog ulja, kao važan izvor korisnih masti. Jedina je na svetu kojoj Svetska zdravstvena organizacija do sada nije pronašla manu – jednostavno, ona je najzdravija od svih! Predstavljamo osnovna načela kojih se mediteranska ishrana pridržava, kao i namirnice koje izbegava u širokom luku.

Mediteranski region je poznat po svojim zdravim receptima i navikama u ishrani koje ističu sezonske, tradicionalno pripremljene i sasvim prirodne proizvode. Način ishrane vezan za ovaj region posmatran je kroz razne naučne studije još od 70-ih godina prošlog veka, a zaključci istraživača su da populacija koja živi na Sredozemlju ima nisku stopu gojaznosti i hroničnih bolesti kao što su dijabetes, srčana oboljenja i povišeni holesterol.

Za razliku od drugih načina ishrane širom sveta, mediteranska ishrana već decenijama posmatrana je od strane Svetske zdravstvene organizacije i do sada nikada nije dobila nijednu zamerku. Jedina od svih kuhinja, što je čini najzdravijom na svetu!

Mediteranska ishrana podrazumeva žitarice, mahunarke, pasulj, povrće, voće i ribu. Kuhinja sa područja oko Sredozemnog mora podstiče da se jede manje crvenog mesa i proizvoda od njega, jer imaju visok procenat masti, kalorija i holesterola.

Kao tradicionalni način ishrane, mediteranski unos hrane u telo smanjuje procenat holesterola i održava stabilnim nivo krvnog pritiska, bez lišavanja tela različitih važnih hranljivih materija koje su mu potrebne.

Izraz mediteranska ishrana se ustalio u govoru nutricionista, a za sve kojima nije jasno šta ona predstavlja, ovo su osnovna načela i pravila tog tipa ishrane. Dakle, mediteranska ishrana podrazumeva:

– piti male količine jogurta i jesti posebne vrste sira, jer sadrže kalcijum

– konzumiranje integralnih žitarica i skroba, kao što su testenine, hleb, pirinač, bulgur, mekinje i krompir

– upotreba ribe, koja se obično ili griluje ili kuva, jede se više puta nedeljno, a najviše se preporučuje tuna, losos ili skuša, dok se sasvim izbegava pržena riba

– jesti kuvana jaja nekoliko puta nedeljno

– jesti crveno meso, ali ne više od jednom nedeljno

– jesti dva vegetarijanska jela bar jednom nedeljno

– konzumiranje različitih vrsta mahunarki, povrća, lekovitog bilja, žitarica, svežeg voća, kako bi se smanjio LDL holesterol u organizmu, što dovodi do gubitka težine

– obavezni su orasi, jer sadrže visok procenat masti, a osim njih poželjni su i lešnici i bademi – uz oprez da se ne konzumiraju preterano

– jesti bareno povrće

– uvek koristiti maslinovo ulje umesto maslaca i drugih ulja

– jesti sveže voće umesto slatkiša

– piti kafu i čaj, ali bez šećera i umereno

 

Izvor: bastabalkana.com