Док власнике аутомобила брину високе цијене горива, бирајући притом бензинске пумпе у којима су цијене нешто ниже, након проблема с лименим љубимцем, сјете се како су точили лош бензин.

Тек тада сјете се теорије према којој најјефтиније ствари на крају знају највише коштати.

Тражећи јефтино гориво, Босанци и Херцеговци све чешће своје аутомобиле заправо возе према отпаду.

Мотори се све више кваре

Мотори се кваре, возачи тугују, премда дистрибутери аутомобила моле да се купује само на провјереним мјестима, тамо гдје се лож-уље не продаје као нафта, а керозин као дизел… Но, колико је таквих мјеста у ФБиХ?

“Аутомобил отежано старта, немирно ради, слабо ‘вуче’, пуно троши… Све су ово посљедице наслага нечистоћа у систему за гориво. Један од главних, ако не и главни узрочник свих проблема с аутомобилима код нас је лоше гориво. То се особито односи на ‘бензинце’, почевши од оних са старијим моторима који имају расплињач, па све до најсавременијих турбо-агрегата с прецизним дозирањем и вишефазним убризгавањем који захтијевају гориво изнимно високе квалитете. Дакле, гориво је ставка број један када су у питању проблеми с аутомобилом”,објашњава власник аутомеханичарске радионице, пише Вечерњи лист.

Према процјенама стручњака, свега два посто увезених нафтних прерађевина у БиХ буде контролисано.

Због такве селективне контроле домаћих институција и непостојања контролних пунктова за провјеру квалитете, расте ризик од купње увозних нафтних прерађевина сумњиве квалитете, због чега је бх. тржиште најнезаштићеније у регији.

Гориво које се увози у БиХ контролише се у малом постотку, па је упитна квалитета онога које из увоза стиже на наше бензинске пумпе.

У РХ свака увезена количина моторних горива мора проћи додатну контролу, која се врши претакањем и провјером на њиховим терминалима, чиме се контролише 100 посто увезених прерађевина.

Уз то, Србија је као додатни начин контроле и стопостотне заштите свог тржишта увела и обвезно маркирање моторних горива. На тај начин Србија и РХ штите крајње купце, а одговарајућим законским регулативама елиминише се могућност увоза прерађевина сумњиве квалитете на тим тржиштима.

Међутим, БиХ из неког разлога још не примјењује мјере реципроцитета и остаје једино незаштићено регионално тржиште. Тако је при увозу нафтних прерађевина у БиХ довољно да увозник посједује сертификат о усклађености са стандардом и да одговара царинској тарифи робе коју увози.

Законска регулатива БиХ не предвиђа обвезу увоза кроз контролне терминале или неку другу мјеру заштите домаћег тржишта, чиме су створене околности у којима инспекцијска тијела провјеравају појединачне испоруке дистрибутера и нису у могућности контролирати значајан дио оствареног увоза горива.

Уз то, контрола се врши у цистернама и спремницима, и то у просјеку 30.000 литара, чиме је у случају утврђивања неусклађености ризик много мањи, а трошак установљене неправилности прихватљив у односу на раније остварени профит увозног дистрибутера.

Донијети нове одлуке

Ипак, ова ситуација би се у идућем раздобљу могла промијенити јер је у плану доношење нове одлуке о квалитети текућих нафтних горива у БиХ, којом би били уведени стандарди ЕУ и било осигурано да у БиХ улази само гориво које одговара ЕУ стандардима.

Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ, рекао је како је као министар покренуо поступак за доношење нове одлуке о квалитети нафтних горива, што је БиХ и обвезна у складу са смјерницама Енергетске заједнице.

“У тој новој одлуци би и ово питање било третирано и покушали бисмо њоме увести стандарде ЕУ и осигурати се да у БиХ уђе гориво које одговара ЕУ стандардима”, рекао је недавно за медије министар вањске трговине и економских односа.

 

Извор: Вечерњи лист