Istraživanja koje je prošle godine sproveo Eurostudent pokazalo da prosječan student u Srbiji ima 23 godine, troši 34.000 dinara (oko 560 KM) i živi s roditeljima, piše portal noizz.rs.

Kako piše ovaj portal priča iz unutrašnjosti, odakle mladi ljudi dolaze u Beograd i druge veće gradove je u suštini priča o siromaštvu, snebivanju i prosjek novca koji potroše dovoljan je tek za pljeskavicu i čašu piva.

Novinar Noizz-a razgovarao je sa nekoliko studenata beogradskih univeziteta među kojima su budući ekonomisti, advokati, profesori, inženjeri… U ovom trenutku mnogi od njih nalaze se na istoj finansijskoj ljestvici, odakle svakodnevno pokušavaju da se pomjere radeći van struke jer, kako kažu, ko te pita imaš li kada dođe dan za plaćanje kirije, ili ne daj bože kada treba da jedeš.

Miloš (21) student prava – Sve zavisi od godišnjeg doba. Zimi trošim manje jer je ujedno manji spektar poslova koje mogu da radim, dok se leti opustim pa trošim znatno više. Trenutno sam na cifri oko 600 dinara dnevno (10 KM), ukupno sa cigaretama. Što znači da pola dajem na cigare, a ostalo na hranu. Jedem dvaput dnevno pa tu uštedim neki dinar, ali i to će se promeniti na proleće. Uvek možeš da radiš neke posliće u magacinima, ili nešto u kraju gde živiš, samo ako se raspitaš. Nije ništa sjajno ali dovoljno da spojiš kraj s krajem.

Ivan (24) student ekonomije – Svakog ponedeljka od matoraca dobijam 3.000 (50 KM), pa izračunaj. Ako se stisnem i ne izlazim nigde, imam dovoljno da ne budem gladan. Počeo sam da kupujem duvan i to mi je smanjilo troškove, pa umesto neke buđave podriguše kupujem „kvalitetan“ parizer. Najbolje je kad traje ispitni rok pa i zaboraviš da jedeš, onda se iznenadiš kad na kraju nedelje vidiš 1.000 kinti u džepu (16 KM).

Milica (22) studentkinja poljoprivrede – Bolje da ne znaš. Bukvalno ne prođe dan da sa nekim ne odem na kafu i pojedem voće. Tu uračunaj i cigarete koje su skoro 300 dinara (5 KM), i naravno hrana. Srećom, ja živim u domu na Karaburmi pa imam menzu, ali dosadi to. Ili sam van stana pa ne stižem stalno da jedem u menzi. Preko 600 dinara (10 KM) sigurno, je l’ mnogo?

Darko (20) student prava – Nisam nikada računao jer ne želim da znam kolika sam sirotinja. Živim sa dva cimera i sve delimo, ali kada čitav dan provedem sam, onda potrošim i do 700 (oko 12 KM). Trošio bih i više da pušim cigare, ali imam ja svoje poroke… Mnogo mi ode na kopiranje za faks, i na pivo posle predavanja. Ali vratiće se jednog dana, otkud znam, ionako trošimo mnogo manje od ostalih kolega u Evropi.

Studentska menza

Uroš (23) student medicine – Pošto sam tokom studiranja shvatio da ne umem s parama, trošenje sam sveo na minimum. Na početku meseca platim komšinici nekoliko hiljada da mi svakog dana spremi ručak, pa dajem kintu samo na najosnovnije. Vikend je koban jer tu ode sve što „uštedim“ od ponedeljka do petka, ali šta ću, bolje da izlazim sad nego kada budem imao dvoje dece. Savetujem kolegama da rade kada god imaju slobodno vreme, mnogo teže trošiš svoje pare nego kad ti pošalju mama i tata, naučio sam na svojoj koži.

Sara (22) studentkinja novinarstva – Oko 300, 400 dinara (5-7 KM). Idem svakog dana u menzu i bez toga ne bih mogla da preguram mesec dana u Beogradu, garantujem. S vremena na vreme radim u dečjoj igraonici i sav taj novac dajem na slatkiše ili neku stvar na popustu. Ne bih mogla da zamislim kako bi sve izgledalo da nisam na budžetu, verovatno bih završila na ulici ili u „karton sitiju“.

Dejan (25) student DIF-a – Nadam se da će jednog dana izmisliti pilulu od koje neću morati ovolike pare da trošim na hranu. Jedino na to dajem kintu… Naravno voleo bih da trošim i na garderobu, ali koju garderobu (hahaha)? Svi moji ortaci imaju manje-više isti džeparac, osim onih koji žive u Beogradu pa nam pozajmljuju kada zagusti. Uskoro ću završiti faks a jedna stvar će ostati, svi će znati da sam „onaj što je uvek gladan“.

 

Izvor: Noizz.rs