Према Правопису српског језика Матице српске из 2010. године ријечи Нова година, Божић, Богојављење када се сагледавају као празници пишу се великим словом, али када се од ових ријечи направи придјев, пишу се малим словом: новогодишњи, божићни, богојављенски …

Међутим, у честиткама се јако често користи формулација са великим словом, често без ослонца, како се наводи у Правопису.

Примјери за то су:

За новогодишње и божићне празнике идем са породицом на скијање.

Срећни божићни и новогодишњи празници.

У вријеме васкршњих празника све је свечано у нашој кући.
Веома велики број људи прави грешку посебно када су вјерски празници у питању, тачније придјев настао од имена празника.

Такође је занимљиво да придјев нова у новогодишњој честитки (и честитци) пише се малим почетним словом ако се мисли на цијелу наступајућу годину, а великим ако се честита сам празник. С обзиром на то да углавном честитамо празник, није погрешно писати Нова година, али је препоручљиво, будући да честитком желимо срећну читаву предстојећу годину, писати мало почетно слово.

Ако честитамо новогодишње, божићне празнике, придјеве новогодишњи и божићни (празници) треба писати малим словом, по српском Правопису. Бадњи дан и Бадње вече треба писати великим почетним словом, такође и Божић, јер су то имена празника.

 

Празник се зове Нова година и пише се великим почетним словом, а српска и православна су придјеви који нису саставни дио имена празника и пишу се малим словом. С обзиром на то да се придјеви на -ски, -шки и -чки пишу малим почетним словом, овако би било исправно, ако ово српска схватимо као атрибут; међутим, Срби овај дан славе као празник, те није неисправно написати и – Српска Нова година.

 

Јуче су православни вјерници обиљежили празник Богојављење (не Богојављање). Крст је богојављенски и пише се малим словом, по Правопису.

ХП, јануар 2018.