Мало је оних који се не диве стиховима великана српске лирике Алексе Шантића. Још је мање оних који не знају за једну од најлепших љубавних песама, али да ли знате коме је посвећена славна „Емина“?

Алекса Шантић рођен је 27. маја 1868. године у Мостару и ту, у срцу Херцеговине, провео је већи део свог живота. Отац Ристо рано је преминуо, па се над Алексом старао стриц Михо, познатији као Аџа. Алекса Шантић имао је и два брата, Перу и Јакова, и сестру Радојку која се удала за Алексиног пријатеља, песника Светозара Ћоровића. Трговачка породица у којој је растао није имала разумевања за поетски таленат младог Шантића, па је завршио трговачке школе у Трсту и Љубљани и потом се вратио у Мостар.

Славни мостарски песник познат је по родољубивој, али и по љубавној поезији коју је писао под великим утицајем босанских севдалинки. Најпознатија таква јесте „Емина“, песма која говори о вечитој љубавној боли српског песника.

Ко је била Емина, славна мостарска лепотица

Наиме, близу куће имама Сефића живели су Шантићева сестра и зет. Алекса је необично волео своју сестру којој се исповедао и често је посећивао њен дом- Тако је једног дана у комшилуку срео имамову кћер. Емина Сефић тек се „зацурила“, а приче о њој кружиле су по целој чаршији. Младићи су говорили да Сефићева кћер није женско, већ „џенетска хурија“ – лепотица из раја.

По сокацима и махалама крену прича о хафизовој шћери, љепотици. Како јој бујна коса сплетена у тешке златносмеђе плетенице игра по леђима; како су јој очи од жежене кадифе, усне – зреле трешње, алице; два реда зуба – дви ниске бисера; како јој је Алах подарио лице зарудјеле брескве; како јој под бијелом кошуљом закопчаном седеф – пуцетом до под врат и под свиленим, цвјетним димијама игра једро, здраво тијело, танко у струку, мамно у ходу – причало се тад о Емини.

Брат се наљутио на Алексу, али га је Емина довека памтила

Тако је те чаробне ноћи 1903. године настала једна од најлепших песама српске љубавне поезије. Брат Перо наљутио се на Алексу због „Емине“. Глава куће Шантића сматрао је да је његов млађи брат жестоко забрљао тиме што је „по новинама телалио“ о ћерки имама Сефића. Плашио се да ће овај потез младог песника отерати муштерије из радње и да ће Шантићи морати малтене да беже из Мостара. Међутим, имам Салих Сефић остао је муштерија у „магази“ Шантића, а Мостар није замерио на песми испеваној o „анђелу на земљи“. Шта више, све гласније се певало сокацима овог херцеговачког града.

Млада Емина довека је остала Шантићева чежња.

Удала се са 16 година за једнако лепог Авдагу Колудара и родила му је четрнаесторо деце. Како је и сама причала својој деци, са Алексом Шантићем никада ни реч није разменила, али сећала га се до краја живота. Њега и његових угланцаних ципела и панталона тако опегланих да се о њих човек могао посећи. Сећала се жаловитог гласа којим је певао у авлији, као и да му муслимани Мостара никад неће заборавити чињеницу да је поштујући њихова верска правила зазидао прозоре своје нове куће јер су у комшилуку била женска деца.

Настанак севдалинке

Колудер Емина преминула је 1967. одине. По предању, када је познати босански певач севдалинки Химзо Половина чуо да је Емина преминула отишао је код Севде Катице из Доње махале, која је била позната по усменом казивању народних песама. Тако и тада настала је последња строфа севдалинке о Емини.

Умро стари пјесник, умрла Емина,
Остала је пуста башча од јасмина,
Саломљен је ибрик, увело је цвијеће,
Пјесма о Емини никад умријет неће…

Праунука лепе Емине је ништа мање лепа Алма Феровић-Фазлић, магистар лондонске Краљевске музичке академије, која је наступала и са Елтоном Џоном. Пре две године снимила је „Емину“, песму посвећену њеној прабаки. Послушајте:

Извор: dnevno.rs