Велики број грађана широм БиХ жали се како им свакодневно путем мобилних телефона стижу понуде из разних осигуравајућих кућа и банака, које рекламирају производе и услуге, у тој мјери да то прелази у узнемиравање, а поставља се и питање откуд им нечији број телефона.

 

Позвани грађани нису клијенти тих осигуравајућих кућа и банака, а они који их зову углавном вјешто избјегавају да им одговоре на питање како су дошли до броја телефона, а поједини сумњају како можда имају њихове личне податке.

Једна Бањалучанка каже да је мета углавном осигуравајућих кућа које нуде разне типове осигурања.

„Упорно сам им објашњавала како већ имам осигурање, али нису одустајали. Неколико дана касније звали су ме и из једне банке у Сарајеву и нудили кредит који могу реализовати у њиховој пословници у Бањалуци. Када сам питала откуд им уопште број мобилног телефона, или су се збунили и избјегавали одговор, а неки су тврдили да су, наводно, добили од мојих пријатеља који су им клијенти“, прича Бањалучанка.

Њен суграђанин, чије је име познато редакцији, сумња да су поједине банке повезане с осигуравајућим кућама и да понекад размјењују податке.

„У једној банци сам подигао кредит за куповину стана, а недуго послије звали су ме из једне осигуравајуће куће да осигурам стан. Како су знали да сам у процесу куповине, стварно не знам“, казао је он.

Из Агенције за заштиту личних података БиХ потврдили су нам јуче како имају поприличан број пријава оваквих и сличних случајева, а да су једну фирму казнили новчано.

„Једна трговачка фирма је упорно звала једног човјека и нудила му производе иако се он противио. Након што су се позиви наставили, морали смо извршити инспекцијску контролу, а том предузећу смо издали прекршајни налог у износу од 500 марака. До података су дошли из јавног телефонског именика“, кажу у овој агенцији.

Сматрају како се овакви случајеви могу сматрати директ маркетингом, који је јасно регулисан. Према важећим законским регулативама у земљи, уколико је број јавно објављен у неком именику, први контакт се сматра дозвољеним.

„Грађанин има право да се успротиви позивима и то онда више не би смјело да се понавља. У супротном, треба да се обрате нама“, кажу у Агенцији.

Иначе, како су закључили, грађани некада олако, без пуно бриге и размишљања дају своје податке и број телефона не схватајући да би они могли бити искориштени у сасвим друге сврхе.

То се, како су рекли, најчешће дешава у тржним центрима, гдје се попуњавају купони за, примјера ради, наградну игру.

„На тим купонима, додуше малим словима и у ћошку, често буде назначено да подаци могу бити искориштени у сврху рекламирања и маркетинга, али мало ко то види или прочита“, рекли су у Агенцији за заштиту личних података БиХ.

 

Извор: Незавсине новине