Урбана је легенда да је Сенад Џамбић, електричар по струци, и један од најбогатијих у БиХ, добио позамашну своту новца на наградној игри у иностранству, након чега је у Тузли отворио свој први трговачки објекат симболичног назива “Бинго”, данас један од два највећа малопродајна ланца у БиХ, пише Блиц.

Магазин „Форбес“ је овог тузланског предузетника лани сврстао на друго мјесто по богатству у БиХ, са приходом од 258,9 милиона еура, док је прво мјесто заузимао Изудин Ахметлић, власник „Хифа групе“, која послује у нафтном сектору, са приходом од 330,5 милиона еура. ХИФА је заправо у власништву три брата – Хајрудина, Изудина и Фахрудина Ахметлића, а назив фирме је акроним њихових имена и презимена.

Но, боље упућени тврде да је најбогатији у БиХ у овом тренутку Нијаз Хастор, власник пословне империје Превент. Уз Превент у БиХ, Хастор је власник још 30-ак творница у БиХ и Европи у којима тренутно ради 13.000 радника., но главнину прихода остварује ван БиХ, поглавито у Њемачкој гдје је и смјештена његова кровна компанија.

Џамбић се за годину дана попео са трећег места на друго (у 2014. имао је приход од око 235 милиона еура). Аналитичари тврде да би убрзо могао избити и на прво место као први милијардер у БиХ. Џамбић, према анализи босанског портала Бизнисинфо, тренутно „дише за вратом“ ланцу „Конзум“ најбогатијег Хрвата Ивице Тодорића.

Један је од ријетких са „Форбесове“ листе најбогатијих људи у БиХ који живи у стану, и то у, за његова примања, скромних 100 квадрата, са четверо дјеце. Иако је прича о лутрији занимљива, он објашњава да то и јесте само легенда.

– Прије рата, негдје 1985. године, двојица браће и ја имали смо кошнице. Било је ту неких 120 кошница на аутобусу. Годишње смо знали да произведемо и до 30 тона меда. Прије рата деведесетих радио сам у руднику, а држао сам и билијаре и флипере. Касније сам увео и покер-апарате. Од 1985. бавио сам се тиме и настала је фирма. Асоцијација на „Бинго“ потиче из тог времена. Нисам добио новац на лутрији, па уложио. Почело је и развијало се овако како вам причам. Зарадимо нешто и одмах уложимо и све тако – свједочио је Џамбић за медије.

Његов стан у Тузли, како каже, има сто квадрата у у њему живи и његово четверо деце.

– Можда сам један од највећих привредника, али најбогатији нисам сигурно. И када би ови што су богатији од мене хтјели да инвестирају као што ја радим, свима би нам било боље – рекао је власник „Бинга“ за Патрију.

Његово богатство се мјери стотинама милиона, али он тврди да је и те како задужен.

– Видите, не сакупљам новац и не депонујем га у стране банке. Све што зарађујемо, ми одмах инвестирамо и ширимо се даље. Желимо да у сваком кутку БиХ имамо неки свој објекат. И идемо том циљу све боље. Радимо много с Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) и задужени јесмо. Без кредита не може се радити – каже он.

Босна и Херцеговина је за њега, без обзира на тешку политичку и економску ситуацију у држави, земља у којој вриједи живјети и у коју вриједи инвестирати. Недостаје само, како вјерује, политичка подршка и национална освијештеност код грађана.

– Грађани су ти који могу јако пуно допринијети побољшању економске ситуације у земљи. Довољно је да када иду у трговину купују домаће производе. Свако ко тако не ради нека има на уму да руши БиХ – преноси Блиц Џамбићеве ријечи.

Најсретнији је, каже, када дође пред фабрику „Мајевица“ у Тузланском кантону, а тамо десетине и десетине трактора и камиона пуних домаће робе чекају истовар.

Једноставним ријечима објашњава своју пословну филозофију.

– Мене је драги Бог ставио да, ипак, мало идем испред овог нашег народа, подржим ову нашу производњу, а и да се мало почнемо мијењати као народ. Да се прекине с оним нашим: ‘Таман, мени доста’. Да, дакле, престанемо тако размишљати и да кренемо према напријед и увијек идемо даље и боље. Не смијемо стати! Значи, ни у једном послу не можемо рећи: ‘Е, сад је доста, више ми не треба’. Увијек морамо ићи, пратити конкуренцију, бити испред ње… у свему – рекао је својевремено Џамбић за “Аваз”.

Групација “Бинго” која тржне центре и производна предузећа има по цијелој БиХ директно и индиректно упошљава око 5.000 људи. Џамбић има већинско власништво у још 11 фирми у БиХ, које се баве некретнинама, производњом одеће, прехрамбених производа…

– Када бих продао „Бинго“, издао бих све. То би била катастрофа и за мене и за моје сараднике и за кооперанте, произвођаче… Јер, нико вам не би могао гарантовати да ће и даље откупљивати оно што производите. Мени је важно да сам здрав. Једем двапут дневно, водим рачуна о себи… И сад да продам, имао бих неких пара, али то, опет, морам у нешто уложити, радити. И да опет идем испочетка – рекао је за “Аваз” овај тузлански подузетник.

– „Бинго“ код потрошача игра на карту домаћих производа и ниских цијена – истиче економиста Горан Радивојац, оцјењујући да је преузимањем француског ланца ‘Интереx’ додатно утврдио позицију већег трговачког ланца, када је постао присутнији и у Републици Српској, пише Блиц.

Радивојац додаје и да „очигледно да у трговинском ланцу ‘Бинго’ познају локално тржиште, да имају добре рокове плаћања према домаћим произвођачима и нису оптерећени екстерним факторима, кредитним задужењима или распрострањености на другим тржиштима“.

 

Извор: N1