Берба грожђа у херцеговачким виноградима почеће за десетак дана, а према првим процјенама виноградара корпе ће напунити квалитетним, сочним гроздовима.

Виноградари и винари са југа Српске истичу да је ова година по квалитету грожђа изнад просјека, кажу сунчаних дана је било доста, а то је предуслов за ниво шећера у плодовима.

Власник подрума „Поповац“ у Требињу Стево Поповац истиче да ће висок сладор одликовати и ову бербу. Додаје да иако приноси нису велики, са 8.000 лоза колико има у свом винограду, ускоро ће обрати прве сорте грожђа.

– Узгајам четири врсте грожђа и производимо исто толико врста вина. За квалитетна бијела вина имамо шардоне и жилавку, а од сорти вранац и мерлот правимо препознатљива црна вина – рекао је Поповац.

Додаје да је за добру бербу и квалитетне приносе предуслов заштита лозе током зимског периода, резидба у децембру и ђубрење.

Власник винарије „Вукоје“ и предсједник Удружења виноградара и винара Херцеговине Обрен Зоран Вукоје истиче да ће ова година по квалитету грожђа бити једна од најбољих до сада.

– За десетак дана почеће берба шардонеа и сорте пинот, а трајаће наредна два мјесеца. На крају бербе, скидамо плодове жилавке – рекао је Вукоје.

Наглашава да количина грожђа на лозама није битна колико његов квалитет, шећер и киселине.

– Неке сорте, попут царског вина, производимо од свега 250 грама грожђа по чокоту, док се за нека друга вина користи између 900 и 1.300 грама по чокоту – казао је Вукоје.

Додаје да виноградари скидају приносе, како би оно што остане било врхунског квалитета. Подруми „Вукоје“ у виноградима на 30 хектара земљишта, имај 120.000 лоза.

У Винарији „Јунгић“ у Челинцу, чији се виногради простиру на око седам хектара, кажу да су поједине сорте лозе промрзле у априлу.

– Страдале су сорте попут шардонеа и ту ће значајно бити смањен принос, али оно што је остало доброг је квалитета – рекао је власник винарије Жељко Јунгић.

У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС истичу да су у Српској виногради засађени на око 600 хектара. Према њиховим подацима, највише винограда простире се у Херцеговини, а нешто мање површине су на подручју Бањалуке, Челинца, Прњавора, Градишке и Добоја.

– Приноси ће се и ове године кретати у границама вишегодишњег просјека, односно око десет тона по хектару – истакли су у Министарству.

Појашњавају да принос зависи од крајњег циља, односно, ако се ради о производњи вина, максимално оптерећење чокота не би смјело да прелази килограм и по, како би се добило врхунско вино.

Сорте

У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС истичу да се сорте грожђа бирају у зависности од тога шта је намјера оног који подиже виноград.

– Ако је ријеч о производњи грожђа за конзумну употребу бирају се стоне, а за вина, винске сорте винове лозе – рекли су у Министарству.

Додају да се на подручју Херцеговине узгајају домаће сорте: вранац и жилавка и интернационалне: каберне, шардоне, пинот, сирах, мускат и мерлот, док се на западу РС узгајају шардоне, тамјаника и рајнски ризлинг.

Извор: Глас Српске