На простору Републике Српске у овом тренутку се реализују пројекти у области електроенергетике вриједни 3,2 милијарде КМ, а када се на ту цифру дода планирани пројекат изградње термоелектране (ТЕ) Гацко 2, укупна вриједност инвестиција прелази четири милијарде КМ.

Из Министарства индустрије, енергетике и рударства РС истакли су да су већ ушли у преговоре у вези с ТЕ Гацко 2, те да је Влада РС покренула активности у циљу што брже реализације тог пројекта, чија инсталисана снага би износила око 350 мегавата.

Они су подсјетили да је у реализацију пројекта ТЕ Станари, инсталисане снаге 300 мегавата, већ инвестирано око 950 милиона КМ, те да је почетак комерцијалног рада овог енергетског објекта планиран за 20. септембар ове године.

Наиме, ТЕ Станари је до краја августа у електромрежу БиХ испоручила 912.000 мегавати енергије.

Она је након прве синхронизације у електромрежу, обављене у јануару, наставила пробни рад паралелно са свим неопходним процесима тестирања опреме и у цијелој тест фази функционисала без проблема и унутар планираних перформанси уграђене опреме.

Из ресорног министарства као најзначајније електроенергетске пројекте који се тренутно реализују у РС наводе ТЕ Угљевик 3, инсталисане снаге 600 мегавата, чија је вриједност 1,1 милијарду КМ.

Након тога, слиједе хидроелектране (ХЕ) Дабар из система “Горњи хоризонти”, инсталисане снаге 160 мегавата, вриједности 351,5 милиона КМ, затим ХЕ Мрсово на ријеци Лим, инсталисане снаге 37,3 мегавата, чија је вриједност 188 милиона КМ, те ХЕ на ријеци Неретви – ХЕ Улог инсталисане снаге 35 мегавата и шест малих хидроелектрана, у укупној вриједности од 181,6 милиона марака.

Када су у питању потенцијали вјетра, који су у РС на веома завидном нивоу, тренутно се ради на два парка вјетрењача, и то вјетроелектрана Трусина на подручју општине Невесиње и вјетроелектрана Хргуд на подручју општине Берковићи, сваки инсталисане снаге до 50 МW, а њихова изградња ће коштати 270 милиона КМ.

Чињеница која још додатно охрабрује је да се стратегијом развоја енергетике до 2030. године планира инвестирање у енергетски сектор РС у износу од око 11,5 милијарди КМ. У циљу испуњења еколошких стандарда реализује се и пројекат одсумпоравања у РиТЕ Угљевик, чија вриједност инвестиције износи око 170 милиона КМ.

“Важно је подсјетити да је изградња енергетских објеката, посебно објеката веће снаге, изузетно захтјевна у техничком и финансијском смислу и да траје у просјеку од три до пет година, те се припремне активности спроводе на изградњи већине наведених објеката. Изграђено је 14 малих хидроелектрана, чија је укупна инсталисана снага око 38 мегавата, док су грађевинске дозволе прибављене за још толико малих хидроелектрана”, рекли су у ресорном министарству.

У плану је и изградња 20 малих соларних електрана, а које ће бити изграђене у врло кратком року. “У овој области у РС у периоду од задњих неколико година инвестирано је више од 1,3 милијарде КМ”, рекли су из ресорног министарства.

Оно што је врло битно јесте да је “Електропривреда РС” носилац великог броја ових пројеката. Горан Радивојац, професор на Економском факултету у Бањалуци, истакао је важност правилног управљања ресурсима кроз чињеницу да онај ко у будућности буде управљао енергијом имаће пуно већи утицај од оних који не створе себи ту могућност.

“Наш енергетски потенцијал је оно најбоље што можемо да понудимо странцима и нешто по чему можемо да будемо занимљиви улагачима. Нажалост, ми се морамо суочити с реалношћу, то јест чињеницом да РС нема средства за толико велике пројекте у већини случајева, ми улажемо колико можемо у складу са стратегијом, то јест опредјељењем”, рекао је он.

Додао је да ни случајеви давања под концесију нису лоши по привреду и генерално РС, како се знају представити.

“Улагач који узме нешто под концесију за то плаћа накнаду, на крају када концесија истекне сва постројења и остали објекти који су изграђени остају нама, али се морамо помирити с чињеницом да неко када уложи паре, мора и да заради нешто”, каже он.

Извор: capital.ba