U jeku rijaliti programa koji se kod nas emituju na dve televizije sa nacionalnom frekvencijom, glumac Nenad Jezdić osvrnuo se na ovu vrstu programa priznavši da jednom u tri meseca uspe da pogleda neki od njih, ali „čisto da bi negovao maštu i inspiraciju“.

„Ne znam ko još može da popije taj rijaliti? Ne znam ko tih gov… a više može da se naguta? Mi koji, nažalost, imamo blagodat nateramo sebe na neko razmišljanje, ali šta da rade ljudi koji su uskraćeni za to, a nacionalna frekvencija im nudi sadržaj koji je pun intrige, laži, budala, pun nekih samozvanaca? Neki ljudi koji su sami sebe prozvali i učinili iz nekog razloga sebe eksponiranim. Oni su postavljeni na neke ekspozicije, svetla su upaljena na njima, na sebi imaju okačene neke bubice i trabunjaju. Baš trabunjaju! Ja ne znam ko to može više da gleda? Glumac mora da bude inspirisan i glupošću i uzvišenošću i veličanstvenošću i tuđim zlom. I ja nekad moram da vidim to trabunjanje da bih neko zrnevlje inspiracije, za ne daj bože, ako mi zatreba mogao da imam i raspolažem s tim kako izgleda iskonski ljudska glupost i kako izgleda kada neko sebe načini samozvancem“, rekao je Nenad Jezdić za „Blic“.

On kaže da ljudi učestvuju u rijalitiju zbog novca, ali da pritom nisu svesni da su sami sebe prevarili.

„Da sada da znam da odlazim sa ovog sveta i napuštam svu njegovu lepotu i da mi kažu da ću živeti duže i da će mi život biti još lepši ako postanem deo takvog programa, ne bih napravio kompromis. Ta snaga se sada traži od nas, da neko kaže ‘meni je lep život i bez toga’, rekao je Jezdić.

Glumac, na kraju, zaključuje da „gde god pogleda, čega god se dohvati, kome god da se obrati, od njega se traži neko zrno unutrašnje borbe“.

„Unutrašnja borba je nešto što je prirodno, što svakodnevno postoji i unutrašnja borba je permanentno stanje. Samo se treba probuditi i kazati ‘vodim unutrašnju borbu i istrajavam u tome’. A iz toga onda pošteno misli, pošteno govori, pošteno živi, pošteno se zadužuj i pošteno se razdužuj“, tvrdi Nenad Jezdić.

 

Izvor: nedeljnik.rs