Francuska, Italija, Španija, Portugal, Nemačka, Hrvatska… Dobra se tu vina piju i svakako da vredi prokrstariti njihovim vinskim putevima. Međutim, postoje i brojne druge destinacije na kojima vas očekuju neočekivani talasi vinske slasti, i koje vredi istražiti. Svet vina nije samo svet velikih čuda već i kontraverzi i zato vas podsećamo na nekoliko više nego zanimljivih vinskih destinacija. 

logo vukoje In vino

 

Gruzija

berba grozdja u gruziji

I Gruzijci se bore za prestiž najstarije vinske nacije. Čuveni po brojnim mikrolokalitetima i još više po tradicionalnom načinu vinarenja u kvevri, glinenim sudovima čiji ostaci datiraju 4.000 godina pre Nove ere. Vino je ovde svuda, na brojnim drevnim umetničkim artefaktima, a Gruzijci vekovima piju vino iz životinjskih rogova i čuturica izrađenih od kože. U sovjetskom periodu su gruzijska vina bila najpopularnija na teritoriji Rusije. Godine 1985. proizvodnja je dostigla 880 miliona litara, ali su tokom antialkoholičarske kampanje Mihaila Gorbačova brojni drevni vinogradi uništeni. Danas je Gruzija na drugom mestu po proizvodnji od svih bivših sovjetskih republika a izvoz premašuje 11 milona boca. Izgrađene su brojne nove i moderne vinarije poput Teliani Valley, Gevelli, Giuaani, Telavis Marani, Tbilvino, Kindzmarauli Marani, Badagoni, vina dobijaju odlične ocene ali i dalje osnovu proizvodnje čine hiljade malih farmera i brojni manastiri koji se drže tradicionalnog načina izrade. Gruzijske autohtone sorte kojih je nekoliko stotina su veoma malo znane širom sveta, a najznačajnije su saperavi, mtsvani,  usakhelauri, ojaleshi… I rkatsiteli se mnogo uzgaja a kad su vinski stilovi u pitanju, lelo su vina porto tipa sa 19% alkohola, divne žute boje i veoma voćna. Akhasheni je prirodno poluslatko vino od sorte saperavi boje nara i sa aromom čokolade, a khvanchkara takođe poluslatko vino od sorti alexandrouli i mudzuretuli. Ovo izuzetno popularno vino niskog procenta alkohola bilo je jedno od omiljenih Staljinovih vina.

Jermenija

jermenija najstarija vinarija na svetuNajstarija vinarija na svetu otkrivena u Jermeniji

Čini se da se osvit vinskog čovečanstva odigrao upravo u ovoj zemlji na istoku Crnog mora, u Jermeniji. Tu je iskopana najstarija vinarija na svetu koja datira od pre šest milenijuma, sa sve presom za vino, vinskim priborom i potrebnim sudovima. Ali još više zapanjuje podatak da je pre 3.000 godina utvrđenje Tayshebaini ujedno bilo i vinski centar koji je čuvao oko 370.000 litara vina, baš kao i da Vitis vinifera silvestris ovde uspeva duže od milion godina! Posle polovine XX veka naglo raste proizvodnja penušavaca da bi ukupna proizvodnja vina dostigla preko 150 miliona litara. Centar vinske industrije dugo je vezivan za planinu Ararat, pa je čak i Maksim Gorki tvrdio da je lakše popeti se na planinu nego izaći iz njegovih džinovskih „Ararat-trest” vinskih skladišta kakva postoje još samo u Francuskoj i Italiji. U Jermeniji je takođe bio i centar proizvodnje šeri vina za čitavu Rusiju. Šerija veoma sličnog onome koji se proizvodi u Španiji, a posebno je zanimljivo da se veliki broj vinograda nalazi na nadmorskoj visini između 500 i 1.500 metara. Čuven je i jermenski hrast u proizvodnji buradi dok su vodeće crvene sorte areni, saperavi, aragatsotn, a bele kangun, muskat otonel i rkatsiteli. Desertna vina se prave sa dodatkom nara!

Andora

vina andore

Da li se šalimo? Ne, svakako, Andora je zemlja čija je potrošnja vina od 48 litara po glavi stanovnika treća najveća u Evropi, a vinarije poput Casa Auvinya na izuzetno strmim planinskim padinama proizvode sjajna crvena vina. Nažalost, u čitavoj zemlji koja se diči proizvodnjom odličnog duvana i govedine, a ujedno je svojevremeno važila kao shoping raj,  postoji samo pet vinarija. Pa šta! Barem ih možete sve obići. Ali manjak prostora i vinarija bogato nadoknađuju iz prvog komšiluka, naime, Andora je opkoljena vinskim oblastima Cava i Languedoc, pa vrhunskih španskih i francuskih vina ne manjka u izlozima vinoteka i restoranima. Zapravo, vinarenje je u Andori krenulo nekako slučajno krajem XX veka, a prvi „ozbiljan” vinograd bio je Casa Beal iz koga je 2006. godine proizveden prirodno mehurast gewurztraminer Cim de Cal.  Casa Auvinya proizvede svega 1.200 kilograma grožđa, odličnu kupažu pino noara i širaza, ali i ledeno vino Imagine od sorte vionjer.

Portugal, božji dar u vinu

uz antrfile Porto

Portugal je kao vinska destinacija pun pogodak, a kuriozitet je da je država sa najvećom potrošnjom vina po glavi stanovnika u svetu (55 litara). Uz prirodne lepote, okean, hrast plutnjak, vrhunski fudbal, on nudi izuzetna vina i naravno porto. Predlažemo vam samo vrh, u oblasti Alentejo nekih 250 proizvođača, brojni čuveni vinski festivali, a u gradovima Vila de Frades, Alva i Ruiva, vina rađena na način iz rimskih vremena. U dolini Duro gde se kraj Porta spajaju reka, okean a najčešće i nebo, divićete se neverovatnim pejzažima i kao vremeplovom vratiti u doba nastajanja porto vinskog stila. Drevni čamci i dalje prenose grožđe iz „kvinti” (vinograda), a autohtonih vinskih sorti ovde kao da je bezbroj. I samo ukratko: adega je vinarija, casta – sorta, a doce znači slatko.

Švajcarska

svajcarska vina

Mnogima poznata kao zemlja Milke, krave ili čokolade, zapravo je  zemlja čuvenog fondija, nacionalnog jela-delikatesa od topljenog sira. Naravno, topljenog u vinu. Koja su to poznata švajcarska vina? Nećete ih se mnogo napiti, ma nećete uopšte ukoliko lično ne zagazite na alpske padine jer Švajcarska izvozi samo 1% vinske proizvodnje i svoja odlična vina najradije sami popiju. Sa vinskom tradicijom dugom preko 1.300 godina, brojnim vinskim svetkovinama, pa i zanimljivim autohtonim sortama poput amigne, dole blanche i chasselas od kojih je ova poslednja pored sira najznačajniji sastojak fondija, Švajcarska će vas raspametiti izborom i vinskim varijetetima sve do onih grand cru apelacija. Pomenuto bogatstvo može se otkriti u vinskom muzeju, ali i Fletschhorn Walhotelu u skijaškom gradu Saas-Fee gde podrum sadrži preko 45.000 boca i više od 1.200 etiketa, od čega mnoge lokalne, i svaka se prodaje na čašu!

Moldavija 

PURCARI moldavski nacin degustacije

Stisnuta između Rumunije i Ukrajine, iako po površini dosta manja od Srbije, Moldavija se diči sa gotovo sedam puta većom površinom pod vinogradima i 52 litra potrošnje vina po stanovniku. Tradicija vinarenja očita je samo ulaskom u najveći vinski podrum na svetu, a sedamdesetak miliona boca završi godišnje u Rusiji, Poljskoj ili SAD. Procenjuje se da je tradicija uzgoja loze duga 4-5 hiljada godina, a da su je posebno forsirali kako drevni Grci tako i Rimljani na ovom prostoru. Nakon svetskih ratova, Rusi su u Moldaviji za samo deset godina obnovili i proširili vinograde na 220.000 hektara, da bi dosta toga bilo devastirano nakon konflikta 2006. godine. U Moldaviji preovlađuju crvene internacionalne sorte (oko 70%), vina većinom slade dok su bela sa povišenim alkoholom. Od autohtonih sorti treba pomenuti belu fetesku i drevnu ali sada retku plavai, a od crvenih fetesku i raru negra, te čuvenu negru de purkari koja je dominirala Evropom pre šireg upliva kaberne sovinjona. Vinarija Purcari osnovana 1823. godine iz istoimenog vinskog regiona najodlikovanija je moldavska vinarija na  svetskom nivou, samo u toku poslednje dve sezone osvojila je 15 medalja na Decanteru.

Izvor: vino.rs