O porijeklu imena vinogradarske sorte žilavka teško je dati tačan odgovor, ali pretpostavka o ovom nazivu koje simbolizuje fine žilice, koje se naziru u doba pune zrelosti grožđa u bobici kroz njenu debelu, ali prozirnu kožicu, može se uzeti kao logična, a dodatak hercegovačka kao da hoće reći nigdje tako raskošna, nježna, blagotvorna i izdašna da nadoknadi brigu i trud vinogradara kao u Hercegovini u kojoj je nastala, formirala karakteristike, prilagodila se i poistovjetila sa sunčanim i krševitim ambijentom Hercegovine.

 

Od ove sorte grožđa proizvode se kvalitetna, a s probranih položaja (vinograda) vrhunska vina, vrlo često s dodatkom do 15 % drugih, poželjno takođe autohtonih sorti Hercegovine.

Vino „Žilavka“, svako ponaosob doživljava na svoj način. Ono privlači ljubitelje dobre kapljice svojom posebnošću i osebujnošću, specifičnim mirisom, zaobljenošću, snagom karakterističnom za južna vina. Žilavka nosi pečat Hercegovine.

Divna, kristalno čista, zelenkasto žuta boja, specifična aroma, skladan odnos alkohola i kiselina, bogat ekstrakt – izdvajaju „Žilavku“ iznad drugih vina. „Žilavka“ je jako vino s 12 – 14 vol. % alkohola, 5 – 6 g/l ukupnih kiselina, uz ukupan ekstrakt 20 do 27 g/l. Svoju pravu punoću i prepoznatljivost postiže dužim odležavanjem u butelji.

Hercegovci je piju uz jagnjetinu, lešo ili pečenu na ražnju, zatim uz pastrmku i uz druge slatkovodne ali i morske ribe, uz sir iz mijeha i pršut. Posluživati je obvezno rashlađenu na temperaturi 10-12 ºC .

Gotovo je nezaobilazan dio asortimana svih hercegovačkih vinskih podruma, bilo onih koji vino prave za svoje ili potrebe tržišta.

PROČITAJTE I OSTALE TEKSTOVE IZ NAŠE RUBRIKE „IN VINO VERITAS“

HP, januar 2013./januar 2016.