154159179

Просјечна плата од скоро 142.000 динара (око 1150 евра), могућност запослења без чекања на листи Националне службе за запошљавање, погодности и бонуси – звучи примамљиво?

Прошле године, просјечна плата оних који се баве рачунарским програмирањем и консултантском дјелатношћу, према подацима Републичког завода за статистику, износила је 141.986. динара (2256 КМ). Није непознаница да је ово једно од најтраженијих и најперспективнијих занимања данашњице, а то су потврдили и из Националне службе за запошљавање. “Већина програмера се одмах запосли, тако да не постоји листа чекања за овај посао”, кажу из НСЗ.

Ово је свакодневица програмера у Србији.

Немања Д. (33) је програмер из Зрењанина. Овим послом се бави од малена, тачније од када је добио свој први Цомодоре 128 рачунар, помоћу којег се упознао са програмским језицима. У средњој школи је основао своју прву фирму, а данас је сувласник једног познатог сајта.

“Заправо, никад нисам ни тражио посао. Струка за коју сам се опредијелио даје много избора, а ја сматрам да је најбоље бити сам свој газда, па сам одлучио да оснујем своју фирму. Према ономе што знам, у Србији почетна плата програмера износи између 450 и 600 евра, док они искуснији примају плату и до 3.000 евра. Моја зарада варира из мјесеца у мјесец, али са њом могу пристојно да живим, да платим стан, трошкове, свакодневне потрепштине, одмор и слично”, објашњава овај програмер из Зрењанина.

Н. Т. (24), који се бави истим послом, почео је да ради као фриленсер још на факултету.

“То ми је обезбиједило новац за школовање, стан и комуналије. Чим сам завршио студије, послао сам ЦВ и одмах добио посао. Већ годину дана радим за једну београдску ИТ фирму као веб дивелопер и презадовољан сам”, прича овај младић.

Према његовим ријечима, постоје различити ступњеви у каријери, а плата варира од 400 до неколико хиљада евра. Поред плате, фирме дају и различите бонусе својим запосленима.

“Од када сам се запослио, не размишљам о новцу као раније. Успијевам да платим стан, трошкове, храну и одећу, путовања и плус да уштедим. Међутим, за неку озбиљнију инвестицију, као што је рецимо стан или ауто, неопходно је подићи кредит”, каже Н. Т.

Оба саговорника сматрају да је ИТ сектор посао 21. вијека, јер је глобалног карактера, непрестано се развија, а људи су све више опсједнути интернетом и технологијом.

 

Извор: 24sata.rs