Najviše od svega volim jutro.
Osmotrim reku sa balkona, magla i svežina dižu se iznad nje.
I naravno, mamin kompot od šljiva koji mi je poslala.

Skoro da vidim celo šetalište, jedino stari orah zaklanja Perovića most.
Ne smeta.
Planirala sam otići do grada.
Na malenoj cedulji ispisujem i više no što može da stane, sve zacrtano za dan preda mnom.
Svaki put dok silazim niz stepenice, vrat mi zagolica stara vinova loza. Spušta se skoro do same reke.

Pecaroši na svojim pozicijama,  ipak dovoljno udaljeni jedni od drugih. Boreći se, što sa ribom,  što sa sopstvenim mislima.

Poznati fotograf iz ulice beleži kadrove jesenjeg sunca, dok ono miruje kao da pozira.  

Snažno gurajući točkove svojih kolica, reče: „Odoh za Dubrovnik! Pozdrav „!

Zaustavljam se pored stabla smokve i ubiram par već prezrelih. Dok ih topim u ustima, čujem huk… 

Dolazi sa reke. Podižem pogled ka Leoataru, već ga osvajaju masivni oblaci.

Sezona kiša nailazi.
Sve mi se čini da od sutra svom asesoaru dodajem i šareni kišobran.

Iskreno, M.

Hercegovina Promo, oktobar 2017.

Facebook komentari

komentar