Васкрс је највећи хришћански празник којим се прославља Исусов повратак у живот, васкрсење  те изражава радост због коначне побједе сина Божјег над смрћу и прогнанством.

Васкрсење се десило трећег дана послије Христове смрти, а Васкрс је покретни празник и најраније може да падне од 4. априла, а најкасније до 8. маја. На Велики петак се сјећамо догађаја који су непосредно претходили Христовом распећу.  То је извођење Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспио покушај да Га оптуже, као и викање јудејског народа: „Разапни Га!“; ношење крста кроз град, на путу према Голготи, разапињање. Праштање џелатима пропраћено је ријечима: „Оче, опрости им, јер не знају шта раде“; а затим је услиједила смрт, скидање са крста, помазивање миром, повијање тијела платном и полагање у гроб и постављање страже да чува гроб да неко не украде његово тијело.

У петак увече Исус Христос је предао дух свој Богу, и црква се на вечерњем богослужењу сјећа скидања са крста и његовог погреба.

Васкршња јаја су обиљежје велике хришћанске светковине Васкрса. Јаја се боје и украшавају најчешће на Велики четвртак или Велики петак. Прво црвено јаје које се офарба назива се чуваркућа. Јаја се боје највише црвеном бојом а осим те боје шарања су различита, помоћу воска, лампе и пера, разним травкама, па чак и четкицом. Шарена јаја симболизују љубав и срећу жељу за здрављем и напретком. Јаја се једу на дан Васкрса и тиме се завршава седмонедјељни пост.

Послије Великог петка слиједи Велика субота, други дан хришћанске жалости. Тај дан вјерници обиљежавају у молитви и тишини јер се празнује погреб Исуса Христа. Његово тијело су скинули са крста, обавили га платнима натопљеним мирисима и положили у камену гробницу.  Потом су на врата гроба ставили велики камен. Првосвештеници и фарисеји су знали да је Христос прорекао своје Васкрсење, али у то нису вјеровали. Бојали су се да апостоли не украду тијело Исуса и не кажу народу да је он устао из мртвих, васкрсао, те су зато од Пилата измолили војничку стражу коју су поставили крај гроба, а сам гроб запечатили.  Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и тако почиње недјеља, Васкрс.

Својим Васкрсењем, својом побједом, Христос је свим људима од Адама и Еве до посљедњег човјека на земљи даровао вјечни живот. Према предању, Христос је Васкрсао из мртвих рано ујутро, у недјељу. У гробу је био страшан земљотрес и анђео Господњи  је сишао с неба и одвалио велики округли камен са улаза у гроб. Стражари, уплашени свим тим, попадали су као мртви. Марија Магдалена са још неколико жена пошла је са благоугодним мирисом да помаже тијело Христово. Када су пришле гробу, нису у њему нашле тијело Христово, него су од анђела примиле вијест о Васкрсењу Господњем. Оне су одмах пожуриле да о томе обавијесте његове ученике. Предање саопштава да је Христос по свом Васкрсењу прије свих обрадовао својим јављањем своју  мајку, Пресвету Богородицу. Православци се тог дана поздрављају ријечима: „Христос васкрсе“, на шта се одговара са „Ваистину васкрсе“.

 

Извор: Глас Српске