Нема мање општине у Републици Српској која се може похвалити како успјехом својих спортских колектива, тако и самим репрезентовањем овог малог херцеговачког мјеста у појединачној конкуренцији.

Да, заиста је тако.

Фудбал који данас није никако у првом плану у овом малом рударском градићу, своје славне дане биљежи на самом почетку 21.вијека.

„Црвено-бијела“ Младост, како Бора Ђорђевиц у стиху воли да каже, химне посвећене гатачкој првој љубави, званој Младост.

Младост се увијек могла похвалити самим бројем чланова, па мање од 10 хиљада становника није представљао проблем да  од оних најмлађих, који свој пут славе крче на зеленом тепиху гатачког Градског стадиона, желе да постану првотимци матичног клуба и у догледно вријеме буду и носиоци екипе, клуба у коме су поникли, буде њих преко 200 у матичном клубу у свим узрасним категоријама.

О неугодном гостовању, правој „тврђави“ која је све чекала у Гацку, писали су спортски новинари, од најсјајнијих времена клуба, и формирања Премијер лиге Босне и Херцеговине , чији су били члан, да би послије били редован и стабилан прволигаш.

Данас се клуб такмичи у Другој лиги Републике Српске, група „Исток“ , а многи се слажу да му ту није мјесто.

Пред нама је вријеме, а спортски радници и сви који воле клуб основан 1970. године надају се повратку, тамо гдје објективно и припада, у Прву лигу Републике Спрске.

Са стадиона у Гацку викендом се обично посјетиоци спортских дешавања, љубитељи спорта, селе у спортску дворану.

Тешко је, можда мало и незахвално говорити, а како другачије одбојкашко Гацко приказати и презентовати осим чуда или сензације.

Можда би га могли поредити са Бразилом?!

Јесте незахвално, али љубитељима овог сјајног спорта биће јасно зашто баш са том земљом из Јужне Америке.

У Бразилу је одбојка најпопуларнији спорт послије фудбала, који се тамо третира скоро као и религија.

Е па и у Гацку, посебно у женској конкуренцији одбојка је нешто више од спорта.

Начин одрастања за најмање 2/3 дјевојчица, па и више од тога.

Љубав, страст и воља, тим постаје као породица.

О спортским успјесима и оствареним резултатима не треба превише говорити, а довољно је рећи да је ЖОК „Гацко“ освајач Купа Босне и Херцеговине остварен 2014. године.

Резултат за свако поштовање.

Ни мушки клуб не заостаје много само што је мушка популација, условно речено „разбацана“ на више спортова, па одбојкашима не преостаје превише ширине.

Ипак, оно што је доказано јесте сјајан стручни кадар, префињена тренерска имена, зато Гацко не треба да брине и када је одбојка у питању у обје конкуренције.

О именима нећу говорити, ни у једном спорту, говорим о Гацку, спортском Гацку.

Једно је сигурно, олимпијски учесници, репрезентативни тренери у разним категоријама, те репрезентативци, то је све дало мало Гацко за одбојку, а и одбојка њему.

Кошаркашку причу почећу много тише.

Нажалост.

Прије неких десет и кусур година, када је кошаркашки клуб „Младост“ био на врхунцу славе, када се тражила карта више, у нашој малој сали падали су редом, два највећа клуба тада Борац Нектар и Игокеа из Александровца, па и шампион Европе, популарни „ Студенти“ – сарајевска Босна .

Данас, паркет ћути, лопта мирује, а Гацко-срце Херцеговине, ако игдје има потенцијала и сјајних атлетских способности то је управо ту.

Нећемо више о клубу кога сада у ствари и нема, али хоћу рећи да је пар ентузијаста у Гацку оформило женски кошаркашки клуб, који  егзистира, и алтернатива је младим дјевојчицама у избору спорта, поред одбојке која, свакако има примат.

Како ови спортови са лоптом имају велику предност у односу на остале, можда су мало и маргинализовани они гдје се лопта не „котрља“.

О Стрељачком клубу Младост, који је безброј пута Гацко репрезентовао на најбољи могуци начин, не треба превише трошити ријечи.

Довољно је погледати само њихове резултате и биће много јасније.

О клубовима борилачких спортова, о невјероватним спортистима, који су, мало је грубо рећи, али често препуштени сами себи, не само у Гацку, него уопште у Републици Српској.

Третман који имају ова храбра група људи није на завидном нивоу, јер ријеке зноја које пролију често остају непримјећене и маргинализоване.

Они праве запажене резултате, па тако чланови кик-бокс клуба „Тигар“ саму општину Гацко представљају на европским и свјетским такмичењима.

Ви који ово читате, а нисте из Гацка, запитаћете се, вјерујем, како то у кршној Херцеговини, тачније Гацку да нема рукомета?

Одговор је јасан, постојећа спортска дворана не испуњава услове за одигравање рукометних и једног спорта који се развија, а то је футсал.

Спортско Гацко јос више цијениш када одеш мало даље, бар привремено, одеш а не напустиш никада.

Зато они који могу, а воле спорт  нека помогну, Општина Гацко ради сјајну ствар када су издвајања за спортске клубове из буџета у питању.

Сигурно да има простора и за „краљицу спора“ атлетику, гдје се посебно види потенцијал у бацачким дисциплинама.

Гацко је можда мало по броју становника, али велико и превелико због својих најбољих администратора, а  то су свакако спортисти.

Аутор Милош Васиљевић

Извор: micromreza.com