U organizaciji HP media grupe i Turističke organizacije Trebinja Beograđanka Snežana Radojičić je prije četiri mjeseca prezentovala svoj književni opus u Trebinju, kada je najavila svoj veliki „pješački pohod“.

„Neverovatna je ta potreba da se sve podeli, da se pomogne drugome koga i ne poznajemo i koga verovatno više nećemo videti… I tek kad se to oseti i doživi, postaje jasno šta zapravo sistem i novac rade o nas“.

Ovako za „Blic“ Beograđanka Snežana Radojičić, avanturiskinja i pisac, prepričava svoje utiske sa pešačenja dugog skoro 1.000 kilometara, na Putu za Santjago i potom do Fistere, koju su nekada nazivali „krajem sveta“, pri čemu je svaki njen korak „koštao“ jedan dinar, a prikupljeni novac namenjen je Svratištu za decu u Beogradu.

U humanitarnu misiju Snežana je krenula 9. maja. Pešačila je 44 dana s rancem teškim ponekad i do 13 kilograma, pravila pauzu četiri dana i usput pisala reportaže i objavljivala fotografije i video zapise za prijatelje i pratioce na društvenim mrežama. Pre nedelju dana stigla je u Fisteru, mesto koje su nekada nazivali krajem sveta. Osećanja su sada, kaže, prilično zbrikana.

Foto: Snežana Radojičić / Privatna arhiva
 

– S jedne strane, drago mi je što sam završila jer sam već prilično umorna. Ne toliko od samog pešačenja, koliko zbog svega što sam radila tokom njega. Pisala sam svakodnevne opširne reportaže i putopise, fotografisala i sređivala te slike, pravila video zapise i to montirala. Svako jutro, moji prijatelji i pratioci na društevnim mrežama mogli su da pročitaju o tome kako je izgledao moj prethodni dan na Putu za Santjago, a potom i do Fistere, da pogledaju fotografije i kratke video klipove na mom Jutjub kanalu – priča Snežana.

Foto: Snežana Radojičić / Privatna arhiva
 

Put za Santjago, s druge strane, doneo joj je mnogo toga: od samog hodanja koje opisuje kao „aktivnost koja nam je najprirodnija i u najvećem skladu sa našim mislima“, preko prolaska kroz predele i prirodu „koja doslovno ostavlja bez daha“, do poznanstva sa ljudima, njihovim motivima i pričama koje je čula.

Iako, kako objašnjava, nije sklona mistifikacijama i ne veruje da postoji nešto posebno u ovom Putu što ne postoji na bilo kom drugom, ipak je, kaže, drugačije to što stotine hiljada ljudi kreću na isto pešačenje iz najrazličitijih razloga.

– Nekad su to religiozni motivi, ali mnogo više ljudi motivisano je željom da se posveti sebi, svojim mislima, da rezimira svoj život, da da sebi vremena za neke odluke ili osećanja, rečju, oni su krenuli na Put iz duhovnih razloga. Tu je i vidan broj onih koji su tu zbog avanturističkog duha. I svi ti ljudi koje sam sretala, sa nekima i hodajući po dan-dva, sa nekima se rastajući pa opet slučajno sastajući, oplemenili su moje vreme na Putu. Čula sam toliko priča, upoznala toliko novih prijatelja, da je sad veoma teško prihvatiti da je kraj, iako sam neko ko je navikao na brza, intenzivna poznanstva i neminovne rastanke – kaže naša sagovornica.

Mušija u provinciji Korunja
Foto: Snežana Radojičić / Privatna arhiva Mušija u provinciji Korunja

Posebno izdvaja ono dobro u ljudima što, kako kaže, uvek sreće na putovanjima, i šalje nam veoma važnu i jasnu poruku.

– Otkrila sam da, na Putu za Santjago, svi pokazuju i daju najbolje od sebe, svesni da su tu izvan zone komfora, da ne moraju da razmišljaju o tuđim motivima niti da skrivaju svoja osećanja, već da budu onakvi kakvi jesu. Neverovatna je ta potreba da se sve podeli, da se pomogne drugome koga i ne poznajemo i koga verovatno nikad više nećemo videti. Iako sam navikla na takozvana čuda puta ili ljudske dobrote, iznenađena sam koliko je to veliko i jako u ljudima. I tek kad se to oseti i doživi, postaje jasno šta zapravo sistem i novac rade od nas. Kako od nas prave čudovišta. I nema nikoga koga sam upoznala da se nije zapitao: „A zašto ne bi ovako moglo u svakodnevnom životu“? Ljudi su željni dobrog, jer nam je ono prirođeno – zaključuje Snežana Radojičić i dodaje da će nastaviti sa svojim putovanjem biciklom oko sveta, ali da je pešačenje na Putu za Santjago poseban doživljaj u njenom skoro deceniju dugom nomadskom načinu života.

Snežana Radojičić u Fisteri, na "kraju sveta", humanitarna pomoć za Svratište za decu

Posetila oko 40 zemlja i napisala brojne knjige

Epitet „avanturistkinja“, Snežana Radojičić, po obrazovanju profesorka književnosti, stekla je 2011. godine kada je napustila stalan posao i promenila život iz korena krenuvši se na bezvremensko putovanje biciklom po svetu i, na taj način, ostvarivši životni san: da živi od pisanja i bude „izvan svih sistema“. Posetila je oko 40 zemalja u Evropi, Aziji i Okeaniji, a o putovanjima je napisala brojne knjige. Plan je da i o Putu za Santjago napiše knjigu.

 

Izvor: blic.rs