Рели Сутјеска некада је био препознатљив по „фићи“, која се не производи већ 30 година, а након дужег одсуства са овог такмичења национални југословенски аутомобил поново се докотрљао на Сутјеску, захваљујући Муазу Шошу из Горажда.

Застава 750, популарна „фића“, рађена по узору на италијански „фијат 600“, била је симбол и понос југословенке цесте, а данас је возе ријетки заљубљеници у стара возила, који не крију и да су југоносталгичари.
Мада је произведен 1971. године, овај дотјеран и појачани олдтајмер дјелује као да је тек изашао са фабричке траке.

Шошо прича да га је купио прије четири године и да је у овако добром стању захваљујући бившем власнику, који га је одлично одржавао.

„Врло тешко је данас наћи дијелове за возило старо 45 година, па се доста дијелова морало пребацити са жјугаж. Задњи крај му је преправљен, стављене су фелге жпетнескеж, гуме 205-50, што је необично не само за жфићуж, већ и за већа аута, али иде добро“, каже Шошо.

Шошо је истакао да су на ауту проширени блатобрани, јер гуме нису могле стати, па је лимарија преправљена, а мотор је рађен од „фиата“ 127 или од „југа 45“, што није велика разлика у односу на његов изворни мотор.

Мијењач, као и читава унутрашњост аутомобила, остали су оригинални, објашњава Шошо.

Гдје год се појави са својом фићом, Муаз прича да привлачи већу пажњу него „бмв“, „ауди“ и друга луксузна аута, а тако је ове године било и на релију Сутјеска.

„Фића се на релију показала одлично, изазвала је велику пажњу. Људи су видјели да још може одлично да иде, а првог дана такмичења био сам други у туристичкој класи, што је велики успјех са овако старим аутомобилом“, поносан је Шошо.

Од када је у његовом власништву, прешао је са њом око осам хиљада километара и каже да га никада није оставила на путу.

Шошо је рекао да „фића“ буди лијепа сјећања и на њу нема ниједно ружно сјећање. „Сви који су је возили остајали су и у квару, али се све то рјешавало лако, имало се тада много више времена за све. Ја је возим сваки дан по Горажду, а ово јој је најдаља тура“.

Он истиче да је „фића“ све цјењенија и да тренутно на тржишту кошта од четири до пет хиљада марака.

„Постоје људи који је никада не би продали, ма колико новца да им понудите, а ја сам један од таквих и никад је се нећу одрећи. Возићу је док се буде могла жкотрљатиж“, увјерава Шошо.

Каже да његова миљеница може да развије брзину и до 130 километара на сат.

„Није проблем колико брзо може ићи – проблем је како стати са њом, зато што су кочнице напријед такве-какве су, па је тешко закочити, али мотор је одличан“, завршио је причу гораждански возач.

Извор: Глас Српске