Економија БиХ би, према посљедњим прогнозама, у овој и наредним годинама требало да забиљежи константан економски раст, који би 2019. године могао достићи стопу од чак четири процента, што је подијелило домаће економисте.

hp-media-group-logoТако једни мисле да су те прогнозе реалне, док други пак сматрају да је све то само списак лијепих жеља које се неће остварити, јер за нешто такво у овом тренутку не постоје реалне претпоставке.

Наиме, према документу „Перспективе 2017 – 2019“, који је објавила Дирекција за економско планирање БиХ, у овој земљи се, с обзиром на побољшање у окружењу, очекује постепено јачање економског раста, који би на крају 2016. године требало да достигне стопу од 3,1 одсто.

„Ово подразумијева скромно реално повећање инвестиција на нивоу године од 0,8 одсто, те значајан раст извоза од 4,7 одсто, под претпоставком одсуства значајних проблема у производњи електричне енергије“, наводи се у овом документу. Поред тога, истичу и да би приватна потрошња такође требало да буде важан фактор раста у овој години, с пројектованом реалном стопом од 2,9 одсто, ношеном растом броја запослених од 1,5 одсто, те реалним растом плата од приближно 1,6 одсто.

Међутим, незнатно јачање економског раста у окружењу и потписивање кредитног аранжмана с Међународним монетарним фондом (ММФ) би требало додатно да ојачају економски раст БиХ у сљедећој години и то на, према пројекцијама ДЕП БиХ, реалну стопу од 3,4 одсто. Наводе да би убрзања раста у окружењу требало да доведу до јачања раста бх. извоза на реалну стопу од 5,3 одсто, те уједно дати подстрек приватним инвестицијама и запошљавању. Са друге стране, истичу да се очекује заустављање раста јавне потрошње са безначајном стопом од 0,5 одсто у циљу смањења значаја јавног сектора у економији.

„Спровођење економских реформи, подржано кредитним аранжманима међународних финансијских кредитора те додатно јачање економског раста у окружењу би требало да обиљеже економска кретања у 2018. и 2019. години“, наводи се у овим прогнозама. То би, како пројектују, требало да доведе до даљег јачања раста економске активности у БиХ на реалну стопу од 3,8 одсто у 2018. години, те на четири одсто у 2019. години. Према њиховим ријечима, раст у екстерном окружењу би требало да подстакне веће стопе раста бх. извоза и инвестиција. Поред тога, наводе да би приватне инвестиције трбало да буду подстакнуте даљим побољшањем пословног амбијента као посљедица напретка у реформским процесима, што би уједно подстакло и страна улагања.

У овом документу ДЕП БиХ, између осталог, још се наводи да се главни ризици односе на остваривање основних претпоставки у смислу раста екстерног окружења, спровођења реформских процеса из аранжмана с ММФ-ом, затим одсуства значајнијих проблема у производњи струје, али и одсуства елементраних непогода у пољопривредној производњи.

Зоран Павловић, економски аналитичар, сматра да су ове пројекције економског раста БиХ за ову и наредне године дефинитивно само „списак лијепих жеља“.

„Оно што мене највише чуди је да тако озбиљна институција не сагледава пословни амбијент, климу, најаве инвестиција, разговоре с удружењем страних инвеститора који су присутни, како би били потпуно информисани о томе каква је реална ситуација у БиХ“, рекао је Павловић. Додао је да не зна на бази чега се може очекивати такав раст БДП-а, када у свему томе има неколико елемената на које не можемо утицати.

„Ти елементи се тичу политичког амбијента који смо имали ове године у смислу референдума, локалних избора с веома много негативне енергије, али и пада куповне моћи становништва БиХ. Дакле, ако нема куповне моћи, зашто би било ко улагао. Са друге стране, за запошљавање вам треба стабилан пословни и политички амбијент. То се, све у свему, готово не може препознати у БиХ данас“, рекао је Павловић.

Са друге стране, Горан Радивојац, професор Економског факултета у Бањалуци, рекао је да су ове прогнозиране стопе раста бх. економије сасвим пристојне, у смислу њихове висине.

„Они су се вјероватно водили тиме да ће окружење, превасходно Србија и Хрватска, у наредном периоду расти и да ће на својеврстан начин повући и БиХ за собом. Будући да су све ове земље некада биле јединствен економски простор, људи се познају и комуницирају истим језиком, тај раст врло лако може бити екстерно индукован унутар БиХ, како са аспекта Хрватске, тако и са аспекта Србије“, рекао је Радивојац. Он је закључио да су пројектоване стопе раста домаће економије, од стране ДЕП БиХ, реалне, достижне и изводиве.

 

Извор: Независне новине