Radoš Bajić je u četvrtoj epizode „Ravne gore” pomutio raniju stereotipnu sliku o četničkom vođi, ali nije uspeo da promeni davno formirana mišljenja.

Izvor: Politika, Beograd 3.decembar 2013. 

Draža Mihailović u preksinoćnjoj epizodi serije „Ravna Gora” jeste prikazan dramatično drugačije od stereotipne slike zlikovca sa nožem, zaraslog u bradu, poznate nam iz partizanskih filmova, ali samo njegovo pojavljivanje, čini se, nije ostavilo dramatičan efekat u javnosti.

Delo Radoša Bajića pretenduje da objektivnim prikazom Drugog svetskog rata pomiri različite ideologije u Srbiji. Ipak, posle četvrte epizode u kojoj se konačno pojavio general Dragoljub Draža Mihailović, ne može se reći da je bilo ko izmenio svoju predstavu o prošlosti. Simpatizeri ravnogorskog pokreta gledaju na Nebojšu Glogovca u ulozi četničkog vođe kao na dugo očekivano ispravljanje nepravde dok partizani i njihovi poštovaoci u seriji vide falsifikovanje istorije.

– To je čovek koji je zatrpan himalajima smeća, a sinoć se promolio iz te deponije. On je za svoj narod i svoju zemlju dao sve što je imao, a ona mu je uzvratila deponijom. Nadam se da će serija doprineti tome da novi naraštaji na Mihailovića gledaju drugim očima – kaže pesnik Matija Bećković.

Prvi put videli smo vođu četničkog pokreta kao ljudsko biće, kao nekog ko brine za sunarodnike i bori se protiv okupatora. Da li je stvarno bilo tako? Ne, ako pitate Titovog prevodioca i pisca Ivana Ivanjija, koji kaže da serija pokušava da pokaže da Mihailović nije sarađivao sa okupatorom, što je po njegovom mišljenju „nepoznavanje činjenica”.

– Njegova saradnja sa Nemcima počinje u novembru 1941. i o tome postoje precizni nemački podaci. Dosta sam o Draži Mihailoviću pričao sa Slobodanom Penezićem Krcunom i zaključio da je on jedna tragikomična figura. Ali, hajde da vidimo šta će dalje biti u seriji. Kažu da će biti prikazano kako su Draža i Tito jedan drugom garantovali život, i kako je Draža držao reč, dok je Tito ubio Dražu, ali to su dve sasvim različite stvari – smatra Ivanji.

Pripadnici Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR) mrštili su se na pomen serije o četničkom lideru i pre nego što je ona završena, ali ni sada, posle prvih epizoda, ne mogu o njoj da kažu ništa drugo osim da falsifikuje istoriju. Miodrag Zečević, predsednik ovog saveza, kaže da je Mihailović netačno predstavljen:

– On nije bio onakvim kakvim su ga prikazali, sve je pogrešno, uključujući njegovo povlačenje iz Bosne. Potomcima četnika i poštovaocima ravnogorskog pokreta serija može dobro doći u pokušajima rehabilitacije četnika, ali to je jalov posao, istorija se ne može menjati, šta je bilo, bilo je – siguran je Zečević.

Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta DS, kaže da je gledao samo prvu epizodu, ali da ona nije bila dobra.

– Reč je, naravno, o TV seriji, dakle o zabavi, mada bi trebalo i da bude uverljiva, ali plašim se da su naše slobode u interpretiranju istorije ogromne – primećuje Mićunović..

Iako je Bajić radio na seriji u saradnji sa Institutom za savremenu istoriju, pa je time trebalo i da pribavi verodostojne činjenice, srpski istoričari se ne slažu oko toga koliko je autor u tome uspeo.

– „Ravna gora” je još jedan u nizu pokušaja revizije i falsifikovanja istorije, a o tome šta je istorijska istina, kako nam se sugeriše, treba da saznamo što iz ove serije, što od glumaca koji nam se iz dana u dan obraćaju kroz medije kao jedini tumači „istine” – smatra Radina Vučetić, istoričarka, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu i autorka knjige „Koka-kola socijalizam”.

– Iako se autori trude da na sve moguće načine naglase neutralnost i objektivnost, i naziv serije jasno ukazuje da je strana već izabrana. Mislim da je „Ravna gora” loš potez, da još više produbljuje podele u srpskom društvu, a na širem planu, raspiruje nacionalnu i versku mržnju, jer su nam u prve četiri epizode, kao jedini neprijatelji, veći od Nemaca, predstavljeni Hrvati i muslimani – dodaje Vučetić.

Sa druge strane, Čedomir Antić, istoričar i predsednik Naprednog kluba, smatra da je serija u velikoj meri verna naučnom tumačenju Drugog svetskog rata.

– Serija je dobrodošla, jer prvi put razbija stereotip o Dragoljubu Mihailoviću kao ostarelom, zaraslom i propalom čoveku koji je dovučen na proces gde mu je presuđena smrt. Ljudi koji su se borili u partizanima i njihovi potomci su nezadovoljni serijom, jer oni žele potvrdu kakvu nalaze u Bulajićevoj estetici. Apologete četnika takođe nisu zadovoljni, jer autor dosad nije želeo da slavi ili unizi ni četnike ni partizane – zaključuje Antić.

R.S.