U Srbiji se ovih dana vodi polemika oko upotrebe „bošnjačkog“ jezika…

 

Stalno slušamo i govorimo o merama štednje, a sada treba sasvim nepotrebno da plaćamo takozvane prevodioce i treba štampati posebne udžbenike na izmišljenom jeziku.

Više puta sam pročitao u štampi kako mora da se uvede takozvani bošnjački jezik, pa mi je žao što ti koji se zalažu za tu ideju, nisu pročitali pismo Đorđa Skerla iz Beograda, objavljenog u „Novostima“ pod naslovom „Učenje na tuđem iskustvu“. Između ostalog, on je objasnio da se u pojedinim pokrajinama Nemačke jezik toliko razlikuje, a da pritom nikome ne pada na pamet da lokalne dijalekte proglašava posebnim jezicima. Čak ni Austrijanci za svoj jezik ne kažu da je austrijski, već nemački, bez obzira na evidentne razlike.

A mi, šta radimo i šta sve dozvoljavamo? Prvo, stalno slušamo i govorimo o merama štednje, a sada treba sasvim nepotrebno da plaćamo takozvane prevodioce i treba štampati posebne udžbenike na izmišljenom jeziku. Drugo, time će se u potpunosti otuđiti muslimanska od srpske dece, jer ne mogu da idu u istu školu zbog „jezika“.

Svi ti koji zagovaraju ovakav način učenja treba da pročitaju knjigu o poreklu bošnjaka (Ramiz Crnišanin, „Kazivanja hadži Jonuza Hamzagića“) i da se zapitaju da li poslanik Pastor u Skupštini Srbije traži prevodioca, iako je mađarski jezik za nas strani i potpuno nepoznat, pa je sasvim normalno za sve njih, kako Mađare, tako i Ukrajince, Rumune, Slovake postoje škole i udžbenici na njihovim jezicima.

Međutim, pojedini političari „Bošnjaci“, samim tim pogrešno utiču na mlade, zarad političkih poena, pa umesto da se zbližavaju oni se time udaljavaju i nije čudo kada na stadionu u Novom Pazaru čujemo skandiranje: „Ovo je Turska“.

Do svega ovoga, siguran sam, ne bi došlo da se malo više uči i govori u školama o poreklu Bošnjaka i da sve to podržavaju određeni političari, međutim, oni izvrću prave činjenice i dolazi, nažalost, do čak i međusobnih ratova.

 

Izvor: novosti.rs