O čemu sanja najbolji teniser svijeta, šta je u njegovom životu i karijeri promijenio sin Stefan, da li je tenis danas postao ekstreman sport, zašto se i na koga ljuti Boris Beker, bio je samo dio onog što je Đoković govorio kao gost emisije „Svedok“ na RTS-u, autora Nenada Lj. Stefanovića.

„Rođenje sina promenilo je mnogo toga u životu. Svako ko se ostvario u toj ulozi razume kroz kakve emocije prolazimo moja supruga i ja. Ušli smo u neko novo poglavlje, novu dimenziju ljubavi za koje nisam ni znao da postoje u meni. To je najveća sreća koju sam mogao da doživim kao čovek. I život, uopšte, i moja karijera i sve oko mene ima dublji smisao i suštinu“, rekao je Nole.

Đoković će pokušati da uskladi ritam turnira sa porodičnim obavezama.

„Definitivno, kao i svakom roditelju, teško mi pada kada sam odsutan, razdvojen od sina i supruge. Sada je to bio slučaj tri i po nedelje u Australiji. Obavio sam svoj poslovni zadatak i vratio se kući izuzetno ispunjen sa te strane. Teško mi pada, ali hvala Bogu pa mogu da priuštim putovanja sa njima. Supruga i ja smo nakon njenog porođaja i oporavka dogovorili se o daljem rasporedu i programu, kako ćemo da vaspitavamo i podižemo naše dete. Verovatno ćemo žrtvovati njegovu rutinu, a bebe vole rutinu, ali zbog života koji vodim procenili smo da je mnogo važnije da ja kao otac učestvujem u njegovom životu, i da ga viđam što je češće moguće, tako da će oni putovati na većinu turnira sa mnom“, kaže on.

Bilo je riječi i o Bekerovoj izjavi kako Novak ne uživa zasluženi respekt u svijetu.

„Pričali smo dosta o tim temama, to je sastavni deo moje karijere. Sve što se oko mene dešava vrlo ozbiljno i profesionalno shvatam. Federer i Nadal, s obzirom na njihove dugogodišnje uspehe, i dalje su dvojica aktivno najpopularnija tenisera, iako sam ja broj jedan. Ali, ne zameram na tome. Naprotiv, meni to dozvoljava da rastem u nekom drugom pogledu i da se rasteretim nekog određenog pritiska. Ne bih se složio sa tim da me nedovoljno cene i da ne uživam poštovanje u svetu. Jer, na tome se dosta strateški radilo od strane mog užeg i šireg tima, kako bi na neki način prevagnuli tu neku pozitivnu medijsku pažnju na moju stranu. Ne osvrćem se previše na kritike, iako sam svestan da bez njih nema nekog ličnog razvoja, niti može da sagleda stvari iz drugačije perspektive. Sa druge strane, tenis je globalni sport, više klase. Vrlo je ekskluzivan i skup sport, kog su izmislili Francuzi i Englezi, dobrostojeće nacije. Gledajući na tu činjenicu sigurno da nije postojalo mnogo šampiona iz malih zemalja i možda postoje predrasude prema onima iz tih sredina. Trudim se da taj srpski inat iskoristim da istrpim nepravde i pokažem nivo tolerancije koji možda ne bih prikazao, i to je vrlina, nešto što je ispravno. Da sam odreagovao impulsivno na sve naslove, priče, insinuacije, ne bih bio u stanju da sve to psihički izdržim. Energiju čuvam za teren“, ističe Đoković.

Takođe je govorio o svom stavu i principima.

„Želim da budem svoj. Ne volim pretvaranja, dvoličnosti, volim da sam otvoren, iskren, u svakoj prilici. Pokazujem emocije koje možda nekom deluju neprihvatljive, ali to sam ja. Lomljenje reketa i poneka psovka koja izleti nije nešto čim se ponosim, to ne treba da se radi. Ali, i treneri su mi rekli da je ponekad bolje izbaciti iz sebe taj grč, ljutnju koja u tebi raste, nego je zadržavati, jer bi te ona na duže staze izjela“, objašnjava on.

Sportska psihologija je nešto što interesuje Đokovića.

„Do koje mere su igrači spremni da se žrtvuju da bi postali najbolji, da bi ostvarili maksimum, je zanimljiva tema. Čitao sam o studiji u kojoj su pitali sportiste da li bi uzeli nedozvoljene supstance, koje bi im pomoglo da osvoje zlato na OI, i da nakon toga izgube život, ili mogućnost da se kreću – sedamdeset njih je potvrdno odgovorilo. Društvo stvara takvu tenziju da se sportista preda tome van granica prirodnosti. Zato je vrlo bitno da se razume šta je potrebno sportisti da bi dosegao cilj kome teži, ali da ne dovede sebe i bližnje u problem sa zdravljem“, upozorava najbolji svjetski teniser.

Odnosi sa Rodžerom i Nadalom su odlični, potvrdio je naš teniser. „Sadašnja generacija šalje pozitivnu poruku deci koja prati njih, tenis, ugledaju se na ono što rade. Šaljemo dobru poruku medijima i društvu koje nekad pokušava da stvori tenziju između nas, poput ovog između mene i Mareja posle finala u Australiji. Mi se poznajemo od 12. godine, normalno je kada se borite za grend slem titulu da ste razočarani posle meča. Sve je posle bilo normalno, pozdravili smo se u svlačionici. Poštovanje i iskazivanje fer pleja je nešto uobičajeno za nas.“

Svojevremeno su poredili Đokovića i Mesija, po broju odigranih mečeva u sezoni.

„Sam Mesi ne može dovoljno da iskaže svoje sposobnosti nekad jer je deo tima, ne zavisi sve od njega. Mnogi bi rekli, da – ali kad ne igra Mesi, Barsa je drugi tim. On jeste stub, ali to je kolektiv. Morate da mu se prilagodite. U tenisu imamo slobodu da radimo ono što želimo na terenu, a mana je što nemamo nekog da nam pomogne, da nas zameni, nadoknadi izgubljeno. U fudbalu se igra 90 minuta, Mesi možda nije kriv ako je odbrana popustila i primila dva gola. On sad mora to da nadoknadi. Ima tu dosta interesantnih činjenica i paralela“, smatra Đoković.

Fizička priprema je jedna od Novakovih kvaliteta.

„Dosta dugujem genima. Deda, mamin otac, 78 godina, još igra odbojku. To je mali deo. Veći deo je rad posvećen oporavku i svim tehnikama, istezanju, odlasku u kadu punu leda. Vozim bicikl, radim gimnastiku u vodi, to pomaže dosta u cilju elastičnosti mišića, pripremu za napore. Radimo na kvalitetu rada, nego na količini rada u teretani. Imam dobre stručnjake oko sebe koji rade odlično svoj posao“, navodi on.

Ciljevi i prioriteti su jasni.

„Pre svega, najveći prioritet u životu mi je da provedem što više vremena sa suprugom Jelenom i sinom Stefanom. Tenis i dalje jeste jedan od najvećih prioriteta, neću promeniti raspored, i dalje imam isti pristup. Sada se stvari menjaju na bolje, jer imam dete, igram za njega. Trudiću se da ostanem što duže u teniskom vrhu, boriću se za grend slem trofeje. Jedan od ciljeva je i Rolan Garos, koji mi nedostaje“, otkriva on.

Dejvis kup čeka Đokovića početkom marta. Meč protiv Hrvatske.

„Igramo u Kraljevu, Viktor Troicki se vraća u tim, Nenad Zimonjić je sa nama kao najmudriji član, tu je Filip Krajinović. Imamo jaku ekipu. Verujemo i nadamo se pobedi. Čilić i Karlović neće igrati, ne znam za Dodiga. Tu je Borna Ćorić, podseća me na mene u mlađim danima, čeka ga blistava budućnost. Zato nema potcenjivanja. Drugi put se dešava da igram meč van Beograda u Dejvis kupu, prvi je bio protiv Zimbabvea. Drago mi je što smo u Kraljevu, doprinećemo popularnosti tenisa u tom delu Srbije“, smatra Đoković.

Novak je govorio i o radu svoje Fondacije.

„Osnivanje Fondacije bio je važan poduhvat za mene, jer je reč o velikoj odgovornosti. Misija je da se bavimo obrazovanjem dece, jer smo osetili da je znanje ulog za budućnost, da to deci niko ne može da oduzme. U projektima koje pokrećemo trudimo se da mališanima predškolskog uzrasta obezbedimo sve potrebne uslove, kako u učionicama, tako i u dvorištima. Mnoga deca širom zemlje nemaju mogućnosti da sanjaju velike snove, zato smo i krenuli da pomažemo najsiromašnije opštine. Preko 6.500 dece je obuhvaćeno našim projektima, uloženo je oko 7.500.000 dolara, dosta ljudi želi da pomogne, i trudimo se zajedno da napravimo nešto lepo“, objašnjava on.

Novak i dalje sanja, kao što je radio i kad je bio dječak.

„Nisam prestao da sanjam. Imam dosta kreativnih snova, koji se dotiču opšte koristi. Kao neko ko ima status u društvu, u svetu sporta, svestan sam uticaja i odgovornosti, i trudiću se da to iskoristim što bolje da pomognem drugim ljudima. U tome je smisao života. Svi pehari ne znače ono ako nemate sa kim to da podelite, i ako ne pomognete nekom ko ima manje sreće u životu“, zaključio je Novak Đoković.

 

Izvor: Nezavisne novine