Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС Сребренка Голић изјавила је да се до краја године мора завршити легализација бесправно саграђених објеката у Српској.

Голићева је истакла да је нови модел легализације објеката, дефинисан Законом о измјенама и допунама Закона о уређењу простора и грађењу, понуда која се не одбија.

Она је нагласила да заиста више нема потребе за отезањем, јер су прописане изузетно стимулативне мјере за нелегалне градитеље.

„Они до 31. децембра 2016. године у јединицу локалне самоуправе, односно надлежни орган за легализацију, морају поднијети само захтјев. Тиме извршавају своју законску обавезу, добијају прилику да легализују објекат, а у даљем поступку ће се доказивати да ли је објекат могуће легализовати или не“, поручила је Голићева.

Из ресорног министарства су навели да је од 2010. до 2016. године поднесено 3.405 захтјева за легализацију, од чега је било 357 захтјева за урбанистичку сагласност, 2.550 за локацијске услове и 498 захтјева за грађевинску дозволу.

„У истом периоду ријешено је 2.258 захтјева издавањем одговарајуће документације, од чега 74 урбанистичке сагласности, 1.814 локацијских услова и 444 грађевинске дозволе“, речено је у Министарству.

Из градске управе Приједора су навели да је одзив грађана и након доношења стимулативних мјера за легализацију бесправне градње незнатно повећан у односу на претходни период.

С друге стране, у Административној служби града Бањалука истакли су да је интерес за процес легализације појачан након ступања на снагу измијењеног закона којим су знатно смањене цијене легализације за већину грађана.

„Од почетка године поднесена су 1.393 нова захтјева за легализацију. Од 2008. године, када је почео процес легализације, до данас надлежном одјељењу у Административној служби поднесено је 12.596 захтјева за легализацију. До сада је ријешено 7.362 захтјева, од чега се око 3.450 односи на издате грађевинске дозволе“, навели су из бањалучке Административне службе.

Према раније рађеним процјенама, у РС има око 87.000 бесправно саграђених објеката. Према процјенама Административне службе града Бањалука, број бесправно саграђених објеката у том граду се креће између 10.000 и 20.000, што је највише у Српској.

Према подацима Одјељења за просторно уређење и Службе за инспекцијске послове Приједора, претпоставља се да у том граду има око 5.000 нелегално изграђених објеката.

Из Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију раније су истакли да је највећи број бесправно саграђених објеката направљен у ратном и поратном периоду, као и да су раније процедуре за добијање накнадних дозвола за грађење биле су прекомпликоване, скупе и дуготрајне.

Закон о измјенама и допунама Закона о уређењу простора и грађењу ступио је на снагу крајем прошле године као модел да се уз минимална средства бесправно саграђени објекти коначно легализују, поготово што у том поступку нема ренте и накнаде за уређење грађевинског земљишта.

За објекте до 100 метара квадратних фиксна накнада је 100 марака, за објекте бруто површине од 100 до 200 квадрата до 500 КМ, а за објекте од 200 до 300 квадрата накнада је 1.000 КМ.

Стамбено-пословни објекти од 300 до 400 квадрата могу се легализовати уз накнаду 2.000 марака, а породице погинулих бораца и ратни војни инвалиди прве и друге категорије не плаћају фиксну надокнаду.

Сви комерцијални бесправно саграђени објекти, површине веће од 400 метара квадратних, немају стимулације, и за њих се плаћа редовна цијена приликом легализације у складу са одлукама надлежних локалних заједница.

Према одредбама закона, неће се моћи легализовати објекти изграђени на земљишту неповољном за грађење као што су клизишта, мочварно земљиште, земљиште изложено поплавама и елементарним непогодама.

Не могу се легализовати ни објекти изграђени у коритима ријека, водозахватима и на другим мјестима забрана градње, као ни објекти чија је градња почела након ступања на снагу Закона о уређењу простора и грађењу, или од јуна 2013. године.

Извор: Независне новине