Nadžak-baba, nadžak-čeljade ili prosto nadžak izraz je za svadljivu, džandrljivu osobu (najčešće žensku) nezgodne naravi.

 

Naime, nadžak je staro i davno zaboravljeno oružje i oruđe, koje je bilo deo starinske bojeve opreme, hladno oružje na dugačkoj dršci, vrsta buzdovana koji sa jedne strane ima sekiricu, a s druge dugačke uši ili mali čekić. Njime se nekad tuklo u bitkama, a zatim i grubo tesalo, cepalo i kopalo.

“Sabljama joj sanduk sate-saše, nadžacima raku iskopaše”, stoji u jednoj narodnoj pesmi.

Spajanjem reči nadžak i baba (u pogrdnom značenju) nastao je u našem narodu izraz nadžak-baba.

Ovim izrazom se, dakle, označava žena naopake naravi, oštrokondža koja svojim zlim jezikom seče i udara kao nadžakom.

 

Izvor: B92