Глумац Зоран Цвијановић одржао је у Дрвенграду радионицу за студенте, поручивши им да је најснажније осјећање живота сада и овдје, да се глумци баве производњом тог тренутка и да су „чувари тог најснажнијег осјећања да је човјек жив“.

Цвијановић је на синоћној радионици својим младим колегама предложио да ражмишљају о томе да се током представе створи тренутак који публика и глумци доживе као присутност, а који се зове „сада и овдје“.

hp-media-group-logo„За један људски живот готово да не постоји драгоценији тренутак и драгоценије расположење од тог тренутка и када би човек размишљао о свом животу, онда сви ти најзначајнији догађаји које никада неће заборавити су управо обележили то стање расположења и свести које се зове „сада и овде“, а то значи бити присутан“, истакао је Цвијановић у интервјуу Тањугу.

Он је приметио да живот углавном проводимо „у неком аутоматском пилоту“.

„Устанемо ујутру са једном намером, а онда нас тај дан одведе у другом правцу и бавимо се неким стварима као да јуримо сопствени реп. Када човек оде у позориште, он се смири, угасе се светла, човек заборави на свој живот и гледа приче о другим људима, саосећа са туђим судбинама и у једном моменту, ако је представа добра, деси се тај толико драгоцени тренутак“, истакао је Цвијановић.

Он је примјетио да су глумци током свог школовања васпитавани да живот схвате као бесконачно учење и да је то њихово оргомно преимућство, примјетивши да се данас вријеме толико промјенило да су готово сви људи осуђени да уче до краја живота, од љекара до возача.

Цвијановић је упозорио своје младе колеге и на опасност од фазе „почетка лудила“, кроз које сваки глумац пролази усљед нагомилавања емоција и судбина ликова које игра и које се мјешају са његовом личношћу.

Он је нагласио да њихово школовање није завршено, јер не учи глумца да препозна тај тренутак мјешања своје личности и туђих емоција и посавјетовао студенте да вјежбају, јер то ресетује тјелесну меморију и онда глумац не живи у страху да ће „судбина Магбета постати његов дух“.

„Важно је да глумац брине да се ликови које игра не претворе у духове или фантоме који ће се онда увући на перфидан начин у његов живот и почети да управљују његовим животом. Онда човек изгуби свест ко је заправо он, губи идентитет, а не постоји драматичније стање свести од тога“, рекао је Цвијановић.

Познати глумац признао је да је осећао велику трему због синоћње радионице, али од сљедеће године ће предавати у школи у Андрићграду што доживљава као велику част и дивну прилику да заокружи своје бављење глумом.

„Код професора Емира Кустурице видим исте симптоме, а то је потреба да се младим људима преда искуство које смо стекли током живота и на тај начин захвалимо својим професорима који су то учинили за нас. То човека испуњава усхићењем, дивним ентузијазмом и једва чекам да то почне“, казао је Цвијановић.

Он је рекао да ће пробати да обучи своје студенте да у потпуности владају ситуацијом, да прије свега упознају себе, а да онда буду способни да се носе са свим изазовима који доноси глума.

„Искористићемо амбијент Андрићграда, студенти ће живети и радити у граду који је подигао њихов професор, биће део сна који је он остварио. Искористићемо и географски положај Вишеграда да их упознамо са божанственом природом. То ће им бити обавезан део наставе, зато што бих волео да у студентима произведем два осећања – да схвате да је човек способан да се повеже са природом и да њихов патриотизам и љубав према Србији не буду апстрактни већ добију конкретне призоре“, објаснио је Цвијановић.

Цвијановић игра у филму „Стадо“ у режији Николе Које, о животу иза камере и проблемима са којима се суочавају глумци.

„Која је унео у филм све оно што смо ми доживели бавећи се овим послом, али испоставило се да то што смо ми доживљавали, уствари доживљава сваки грађанин који живи у Србији. Без обзира што се ради о комедији која би требало да забави људе, мислим да ће да их дирне. Филм прозиводи топлу емоцију која страшно личи на Коју“, приметио је Цвијановић.

Он је своју 50. филмску улогу остварио у новом филму Емира Кустурице „На млијечном путу“.

„То је било оргомно уживање, јер када уђете у ауру Емира Кустурице, ви се осећате као да можете све“, истакао је глумац и додао да је долазио на снимање без икакве треме.

„Онда сам размишљао како је могуће да немам трему, јер тај задатак није био мали. Онда сам себе тешио да је он (Кустурица) радио пуно и са животињама. У „Завету“ има сцена у којој во у кадру заспи по његовом налогу, па сам се тешио да, ако је у стању вола да натера да заспи, онда ће и са мном успети нешто да уради. Почашћен сам чињеницом да је то мој 50. филм“, рекао је Цвијановић.

Он је на радионици казао да вероватно не би био ту гдје се данас налази да није било филмова Срђана Драгојевића у које се његов начин глуме савршено уклопио, додавши да су „Лепа села лепо горе“ помогла да га публика разумије и прихвати као глумца.

 

Извор: Независне новине