Када је дипломирала на Факултету за производњу и менаџмент у Требињу Цмиљана Галанос није ни слутила да је чека дугогодишњи стаж на берзи рада, али када се суочила с том проблематиком одлучила је да узме ствар у своје руке, односно, како се шали, да узме тијесто, шећер и марципан у руке, преноси портал Независних новина.

Тако је себи обезбиједила ново занимање, по коме је већ данас у Требињу зову докторицом за торте.

„У међувремену сам се, додуше, и удала, родила двоје дјеце, али сам све вријеме упорно тражила посао, одгајајући дјецу и учећи се истовремено послу куварице, у коме нисам била вјешта. Тортама сам се окренула када смо кћерки наручили торту за први рођендан и сви се некако разочарали. Тада сам одлучила да ћу својој дјеци убудуће правити најмаштовитије торте за рођендане“, почиње причу Цмиљана.

Баш у то вријеме њених кулинарских почетака на киосцима појавио часопис „Храна и вино“, из којег је испробавала све рецепте и из дана у дан бивала све боља, експериментишући с разним смјесама, бојама, окусима.

Пријатељи су се одушевљавали њеним „сланим програмом“ и тако је почела да ради кетеринг за фирме, установе и свакога ко је пожелио њене ђаконије, истовремено испуњавајући рођенданске жеље најприје својој дјеци, па сестриној, па клинцима из комшилука, а онда је фотографије својих малих ремекдјела почела објављивати на друштвеним мрежама и хоби је полако прерастао у бизнис, у коме је ових дана регистровала и радионицу за израду торти и постала сама свој газда.

Присјетивши се своје прве свадбене торте коју је направила, гдје је млада тражила само да буде гламурозна, Цмиљана каже да је то била и прекретница у њеном послу, јер је том младеначком тортом, на којој је дотадашње класичне украсе и украсе од шлага које су користили други мајстори за торте она увела фондан и одушевила све госте на свадби.

Након тога су кренуле наруџбе, развијала се и њена машта, а кетеринг је замијенила искључиво прављењем торти, па јој је постала малена и њена кухиња у стану, због чега је одлучила да, с обзиром на то да нема посла, региструје самосталну дјелатност у овој бранши.

„Дјечје, свадбене, рођенданске, кумовске, све су ово торте које су сада моја специјалност и то у облицима Винија Пуа, хармонике, поршеа, Звездиног грба, чипке…“, објашњава Цмиљана.

Оно што је најзанимљивије јесте да је Цмиљана самоуки мајстор, никада није похађала никакве курсеве нити школе за израду торти, па је све учила на основу сопственог искуства, у којем је, признаје, имала доста муке, поготово с фонданом.

„Имам најбољу другарицу Александру, која живи у Канади и с којом преко Скyпеа размјењујем искуства јер домаћице увијек крију неку тајну. Она ми пренесе добра искуства тамошњег кулинарства, али сам јој јако захвална јер ми шаље боје и разне алате који су недоступни на нашем тржишту“, прича Цмиљана.

Свака њена торта је била другачија. Тако је на младеначком слављу једног кошаркаша све изненадила фигура младе која стоји на лопти или младенци планинари који освајају планину од торте, па младенци играчи фолклора који и на торти у народним ношњама играју.

Каже да се младенке тешко одлучују за изглед торте јер обично имају трему, али зато свекрве знају да буду врло захтјевне. Не заостају ни младе маме, које обично инсистирају да имају торту коју је већ правила за неку другарицу, а она воли да прави уникатне.

И поред свега, тешко јој пада што не ради у струци, а разумјеће је, додаје, свако ко је завршио студије и одвојио добар дио своје младости да се образује, тим прије што је Цмиљана била амбициозна, завршила је и постдипломске студије, само јој је остала још одбрана теме.

Ипак, и у овом јој се послу исплатила диплома техничког факултета, јер се, каже, све вријеме студирања бавила системом квалитета, тако да она сада упорно покушава квалитет својих производа подигнути на што већи ниво.

Наруџби је све више, ради од ујутро до увече, а кад супруг заврши посао прискочи и он у помоћ, тако да се од овог посла може лијепо живјети, али су некад одрицања велика. Торте морају бити свјеже, а наручују се углавном за викенд, па су јој ти дани прекратки да заврши све.

Анегдоте

Цмиљана памти бројне анегдоте, али и један немио догађај, кад се младеначка торта на путу до свадбеног салона оштетила приликом транспорта.

Признаје да јој је тада било теже него младенки, па је чак и плакала, али када се има посла с правим људима и проблем се брзо превазиђе.

 

Извор: Независне новине