Богаташи готово све раде на другачији начин од просјечних људи. Они се константно усавршавају, избјегавају осјећај носталгије и без проблема могу пригрлити себичност. 

hp-media-group-logoНије зато нимало чудно и да имају различите ставове о родитељству и васпитању деце.

Стив Сиболд, човек који је сам зарадио своје милионе, интервјуисао је више од 1.200 неких од најбогатијих људи на свету, па је своје проналаске објавио у књизи ‘How Rich People Think’.

Док, наиме, просечни људи дјецу уче како да преживе, богаташи децу подучавају како да буду богати.

„Просечна породица несвјесно преноси иста ограничавајућа увјерења о новцу, с генерације на генерацију. То су вјеровања која у породицама постоје десетинама, ако не и стотинама година“, пише Сиболд.

Богаташи, с друге стране, не само да уче дјецу паметним финансијским навикама, него их уче и да је у реду жељети бити богат и да сви могу бити богати ако то довољно желе и ако се потруде.

„Иако су масе задовољне с ‘играњем на сигурно’, уживањем у удобности и избјегавањем боли, највећи међу нама живе пуним плућима и уче своју дјецу да чине то исто. За њих, живот је игра коју треба играти одважно и без страха, па они увек пружају добар пример маленима који прате сваки њихов корак“, пише Сиболд.

Наравно, начин на који богаташи уче дјецу о новцу је кључан. Наиме, они их подучавају да зарађују рјешавајући проблеме и побољшавајући квалитет живота других људи. На тај начин дјеца могу на новац да гледају као на позитивну, продуктивну снагу, умјесто као на оружје којим се малобројни боре против мноштва.

Дјеца почну на новац да гледају као на пријатеље, док већина просечних људи у суштини новац сматра непријатељем.

И док га многи критикују да подржава идеју елитизма, Сиблод противречи томе: „Људи тврде да родитељи уче дјецу да гледају на масу са висине. Али то није истина. Они их уче да свијет гледају реално, на начин на који друштво стварно функционише“, преноси Тиме.

Извор: rtvbn.com