У руралним подручјима БиХ постоји стручна и оспособљена радна снага расположена за одлазак у иностранство ради обављања фармерских послова, с тим што би некима од њих енглески језик могао представљати проблем.

Након што су британски фармери предложили Влади да олабави визни режим и за раднике из земаља које нису чланице ЕУ, саговорници „Независних“ из области пољопривреде сматрају да би радници из БиХ могли пронаћи сезонски посао на неким британским фармама.

Џевад Ковач, предсједник Удружења узгајивача оваца и коза „Тор“ из Мостара, рекао је да у БиХ постоји радна снага која би могла пронаћи посао у Британији.

„Наши људи су обучени кроз струку, имају искуства, а неки су се бавили радом на властитим имањима. Власт је настојала на све начине да уништи пољопривреду и зато ће стручан кадар отићи из ове земље“, рекао је Ковач, додајући да Британци знају да су наши пољопривредници, осим што су добро обучени и честити, људи који ће сигурно радити за мање новца фармерски посао него неки Британац.

Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС, каже да су у БиХ успјешне оне фарме у којима кључне послове могу да износе чланови породице.

„Све оно што неки други радник ради на фарми мора бити подложно додатној контроли од стране самог фармера. Овдје радници на фармама нису довољно финансијски мотивисани, а са друге стране фармер не може да им адекватно плати тај рад јер нема позитиван резултат на властитој фарми продајом свог производа“, рекао је Маринковић. Он каже да се због тога не могу испунити захтјеви фарме мимо капацитета које може да носи сама породица. Узимајући све то у обзир, али и стручну оспособљеност, вољу за радом и финансијску исплативост, Маринковић сматра да би у случају визних олакшица многи радници отишли из БиХ да раде на британским фармама.

За обављање послова у пољопривредном сектору, у Британију највише радника долази из Пољске, Бугарске и Румуније.

Хасан Сејдић, координатор у Удружењу незапослених БиХ, каже да би проблем домаћим радницима који би евентуално ишли радити на британске фарме могао представљати језик.

„Далеко више људи који су ниже квалификовани зна њемачки него енглески. Неки ниже квалификовани кадар је током рата емигрирао у Аустрију и Њемачку па су научили њемачки. Високошколовани знају енглески, међутим логично је да они неће радити такав посао“, казао је Сејдић. Поред тога, сматра да би додатни проблем могла представљати обученост за управљање пољопривредним машинама, односно положен возачки испит за тракторе, што у БиХ није дефинисано. Он је похвалио број од 80.000 сезонаца који британски сектор хортикултуре увезе сваке године у периоду од јуна до септембра. Додао је да међу незапосленима у БиХ не влада неко расположење за посао на страним фармама, бар кад су у питању градска подручја, док би, према његовом мишљењу, у мањим руралним срединама требало да буде већа наклоњеност према фармерским пословима.

Извор: Независне новине