Јуче смо постили, а данас је „гастрономском“ репертоару нешто сасвим другачије. Погледајте шта се то све може наћи на празничној гозби за Божић.
Мала и она мало већа дјеца обично са нестрпљењем ишчекују да прође Бадњи дан (мада то ова друга категорија нерадо признаје) због опојног мириса који се шири из рерне – печењу је тешко одолити, то знамо сви. Оним најмлађима се „прогледа кроз прсте“ па могу мало и да „чапну“ од те гозбе спремљене за сутра, док старији само маштају о томе. Уколико домаћица има среће овај посао ће обавити домаћин пекући веселицу на ражњу, уколико за то постоје услови.

Дакле, печење је незаобилазан дио божићне трпезе. Поред њега се на столу обавезно мора наћи и чесница у коју домаћица сакрије новчић, па онај коме он западне у поштеној диоби, по народном вјеровању, током цијеле године има пун новчаник пара. У неким дијеловима Херцеговине за доручак укућани једу цицвару, која се зна зачинити и медом, док у другим божићни доручак зна започети дегустацијом ћешкека (ћешкеа, ћешкета) који је припремљен дугим кувањем за Бадњи дан.

Добра супа је увијек симбол правог породичног ручка, тако да ни за Божић нема велике разлике. Сарма је јело које, нарочито у Херцеговини, домаћице ријетко прескачу за Божић и крсну славу, баш као и пршут који по правилу оплемени божићну трпезу и као предјело и као главно јело, те касније уз чашу вина и породичног разговора. Уз пршут се обично послужи и овогодишња сува домаћа кобасица, уколико је домаћин имао прилику и услове да је припреми.


Разноврсни прилози и мезе су увијек добродошле: пите, ролати, кифлице у различитим комбинацијама, али и традиционални сир из мијеха или млади сир шкрипавац. Ко је припремио кисели купус, обично га послужи уз печење, а одавно је „у моди“ и чувена руска салата.


Разноврсни десерти су такође присутни: баклаве, торте, разни колачи… ко како воли, а традиционалне шапе и данас не губе мјесто на трпезама, иако се одавно домаћице жале да око њих има „много посла, а некако слабо прођу“. Овом колачу се сви много обрадују неколико дана по Божићу, када понестане других ђаконија, јер не губи на свом квалитету и укусу.

Бокал или флаша црног вина по правилу мора бити на столу, још од јутра када се упали свијећа.


Декорација стола је по правилу свечана, али једноставна. Неизоставни обичајни детаљи су жито, бршљан, свијећа и вино. Као украси могу да послуже ораси у љусци, по могућности класје жита, лишће и гранчице бадњака, а преко столњака можете посути и мало сламе.

Послужење за Бадњи дан и Божић не мора да буде богато, али би требало да „зачињено“ миром и слогом цијеле породице.

Зато Божић и јесте тако чаробан.

Херцеговина Промо/ nadlanu.com, јануар 2016.